Проскомидија

 

Проскомидија, грчка реч, значи претходна припрема или приготовљење.

 

1. Народ

 

Када свештеник почне проскомидисати, звона звоне по други пут. То је друга опомена народу, да је време већ бити у Цркви. И ко год чује тај звон, ма где се налазио, крсти се и клања према Истоку и говори: Благи Христе и Света Пречиста спасите нас. А они који су стигли у цркву предају просфоре на северним вратима Олтара са именима живих и читуљама умрлих, да би из њих свештеник извадио частице за здравље једних и за покој душа других. Онда присутни прилазе иконама и редом их целивају обраћајући се Светима, насликаним на иконама, моле се као живима. По том се измичу и пале свеће на чирацима за своје сроднике, за живе и за умрле, шапћући њихова имена и молећи се Богу за њих.

 

2. Часови

 

За то време чтеци - читачи - читају за певницама Часове. Четири су часа: први, трећи, шести и девети.

 

3. Свештеник пред жртвеником

 

Шта ради свештеник за то време? При затвореним дверима и навученим завесама он сам (или са ђаконом) у тајности врши припрему Христове жртве за род људски на Жртвенику. Жртвеник је једно полукружно удубљење у зиду, на левој страни Олтара. То удубљење у зиду представља пећину, у којој се Спаситељ родио, и уопште Његову спољашњу сиромаштињу у току велике Му мисије на земљи. У том удубљењу обично се налази фреска Христа, прободеног копљом међу ребра, и јак млаз крви из те ране, крви која верне храни, чисти и оживотворава. На жртвенику се налазе: путир, дискос (метални тањир), звезда, копљаст нож, кашичица, суд са вином, суд са водом, хлебови - просфоре - и три покровца од платна или свиле.

 

4. Свештенорадња

 

Свештеник се прво три пут поклони пред ликом Христовим; изговарајући ову молитву:

 

Боже очисти мене грешнога, и помилуј ме! Ти си нас искупио од клетве закона часном крвљу Твојом. Давши себе на крст приковати и копљем пробости, Ти си источио бесмртност људима, Спасе наш, слава Ти.

 

Онда отпочиње свештенорадњу уобичајеним возгласом за сва мања богослужења: Благословен Бог наш, свагда, сада, и од сада, и у векове векова. Ђакон одговара: Амин.

 

а) Агнец

 

Тада свештеник узима прву просфору и копље, па копљем три пута знаменује крстом просфору и говори: за спомен Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Овим свештеник изриче заповест Христову апостолима на Тајној Вечери: „Ово чините за спомен мене" (Лк.22,19; 1Кор.11,25). Шта чините? Једите тело моје и пите крв моју, овако као што чините на овој последњој вечери са мном и тиме очитујте сећање на Моју љубав према вама засведочену смрћу на Крсту.

Потом свештеник ножем вади средину из хлеба са печатом на коме се око крста налазе ове три речи: Исус Христос Победилац. Хлеб представља Пречисту Дјеву Марију а извађена средина из хлеба, само срце хлеба назива се Агнец и представља жртвено Јагње Божије тј. самог Господа Исуса Христа који се телесно јавио из тела Свете Деве.

При изрезивању Агнеца ножем из просфоре са четири стране свештеник изговара четири тајанствене речи:

 

прво: као овцу водише га на заклање;

друго: а Он као непорочно јагње безгласан пред онима који Га стрижу, тако не отвори уста својих;

треће: због његове смирености би осуђен;

четврто: ко ће знати Његов род (порекло)?

 

Потом узима извађени Агнец ставља на дискос и говори: Жртвује се Јагње Божије које је узело грехе света за живот и спасење света.

Затим га прободе с десне стране, понављајући догођено на Голготи и говори: Један од војника прободе ребра Његова и одмах истече крв и вода. Рекавши ово свештеник (или ђакон) улије вино и воду у Путир.

Тиме се представља невероватни догађај с Невероватним, верујући као једином Човекољубцу, једино могу људи бити осветљени Истином, опасани снагом, испуњени радошћу, очишћени од греха, оживљени и животом вечним крунисани.

Агнец се ставља на дискос поред Путира, у коме је вино и вода. И тиме се завршава први и главни део Проскомидије.

 

б) Мати покрај Сина

 

Ко ће одвојити мати од сина? И то такву Мати од таквог Сина? Од онога тренутка када ју је велики Божији Аранђел Гаврило поздравио у Назарету речима: радуј се Благодатна,[1] Господ је с тобом, благословена си ти међ женама, Она се није одвајала од свог Божанског Сина до Његове смрти на Крсту. И сада се на Литургији не одваја.

Зато свештеник вади прву частицу после извађеног Агнца и ставља је с десне стране на дискосу, Матер до Сина. Притом изговара ове речи: У част и славу Преблагословене Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије. и спомиње тајновидног пророка који је то провидео из дубоке прошлости и рекао: Предста Царица десно Тебе, одевена у ризе позлаћене и преукрашене (Пс.45).  

 

в) Сви Свети свих времена

 

Сада свештеник вади частице из просфоре и ставља их с леве стране Агнца у част и спомен свих Светих. Ставља их у три реда, по три у ред због девет чинова светитељских, и то овако: Часнога и славнога пророка Јована Крститеља, светих мученика и мученица, Јоакима и Ане, свих Светих пророка, свих преподобних отаца и матера, Светог Јована Златоустог, свих Апостола и свих бесребреника.

Свештеник помиње по имену само неколико већих Пророка, па завршује - „и свих Светих Пророка". Тако и кад спомене Светитеље, Оце Цркве, јерархе и учитеље, он довршује - „и свих Светитеља". Тако и кад помене неколико мученика завршује - „и свих Светих Мученика", а после помена имена неколико славних Мученица завршује - „и свих Светих Мученица". Тако и после помена неколико Преподоних Отаца и Матера (тј. монаха и монахиња, испосника и испосница), завршује - „и свих Преподобних Отаца" и „и свих Преподобних Матера". Тако и кад помене Свете чудотворце и бесребренике, завршује - „и свих Светих бесребреника".

Једини Бог зна број ових „свих". Но кад се зна да су неколики милиони хришћана пострадали за веру Христову само у првој половини 20. века, па се помисли на многе милионе хришћанских мученика за минулих 19. столе-ћа, онда број самога чина мученичког представља један велики народ. Додајте томе број свих пророка пре Христа, који речима јасно предсказиваше или својим животом символизираше Месију Спаситеља света или пак са (нечитак рукопис) Божје обећање у исчекивању Његовог доласка помреше. И додајте овоме милионе Светих Свештеника, Архијереја, Преподобних Отаца и Матера, Испосника и Испосница. И додајте томе бесребрене, несебичне и милостиве душе, што саме собом бише чудо у свом себичном нараштају и чудеса толика творише. Све то приближно саберите од праведног Авеља до Светих мученика и мученица данашњих дана и број ће бити као набујали Дунав од многих река и потока. И биће врло врло велики народ Христов, какав бројно не постоји на земљи. И то још није све: ту ће ускоро свештеник додати честице за један огроман број живих и умрлих православних хришћана.

 

г) Испод Агнца

 

Сада свештеник ставља две частице испод Агнеца, једну за Патријарха, надлежног Епископа и сав православни клир, а другу за владара и сав његов дом у дотичном православном народу.

Онда испод тога ставља прво многе частице за многе живе хришћане помињући их по имену или скупно. А испод живих ставља частице за умрле хришћане, помињући их по имену или скупно. И најзад ставља једну частицу која обухвата највећи број верних, тј. за „све који се упокојише са надом за васкрсење, за православне претке, оце и браћу нашу".

Последњу честицу вади свештеник за самога себе скрушено говећи: „Спомени се Господе и мене неодостојнога и прости ми свако сагрешење вољно или безвољно". Потом кади покровце и покрива Дискос и Путир.

 

д) Приготовљена жртва

 

Кад је свештеник свршио са частицама он ставља звезду на Дискос поврх частица. Дискос представља јасле у које је Христос положен био као Младенац, а звезда ону звезду што је сијала над пећином. Онда Покрива и Дискос и Путир посебно, а обоје једним општим покровцем званим Воздух. Сви ти покровци представљају пелене у који је Пречиста Дјева повила свога Сина, а у исто време троструку тајну Његове Личности као једног од Свете Тројице.

Онда се свештеник клања пред принесеним Даровима од хлеба и вина, као што су се Христу клањали пастири и мудраци. И кади. Но пре но што узме кадионицу да кади, он је прекрсти. То чини разлику између кађења незнабожачког и хришћанског. Незнабожачко кађење угодно је демонима а одвратно Богу, а хришћанско кађење је угодно Богу, а противно демонима. Непрекрштеним кађењем привлаче се демони а прекрштеним одгоне. Прекрштеним кађењем чисти се ваздух од демона, било то у цркви, у дому или у пољу. Где демон нема ничега свога, него краде оно што припада Богу, да би обманом себе учинио богом пред људима. Тако је украо и себи присвојио и кађење и молитве и жртве, које једино припадају Богу истиноме.

У последњим молитвама својим свештеник изражава смисао Проскомидије говорећи:

 

„Боже, Боже наш који си нам послао небески хлеб, храну свему свету, Господа нашег и Бога Исуса Христа, Спаситеља и Искупитеља и Добротвора, који нас благосиља и освећује, сам Ти благослови ово што је принесено и сети се као благи Човекољубац оних који су принели и оних ради којих се приноси".

 

Тако је приготовљена Нова Жртва која замењује све старе жртве од постања света. Жртва јединствена и пречудна. То је Жртва Сина Божијега, који је Сам Себе принео Богу Оцу словесно и свесно за разлику од безбројних животињских, бесловесних и несвесних жртава које су људи приносили од постања света. Ове жртве биле су под морање, а она драговољна. Јер никад ниједна животиња није драговољно пристала да умре за спасење људи. И зато те безбројне жртве нису могле искупити и спасити род људски. Христос као Јагње Божије обуставио је те жртве, приневши Себе на Жртву и то за неограничени број људи свих времена и свих предела.

По малом отпусту на Проскомидији, свештеник излази на северне двери и кади сву Цркву. Онда улази у Олтар, отвара Царске Двери, призива Светога Духа и почиње други део свете Литургије.

 

 

[1] Најсветија међу Светима, Богородица, има изузетно почасно место како у Календару хришћанском, тако и на Дискосу у Проскомидији. Њена частица лежи осамљена са десне стране Агнца док се све остале частице рећају на левој испод Агнца.

 

 

< ^ >