Како се Иван Павао II учио љубави према Србима?

 

У веома занимљивом тексту „Успомена на моје сусрете с папом Иваном Павлом II умировљени бискуп Фране Франић из Сплита сећа се својих сусрета са садашњим понтифексом. Сећања је објавио угледни хрватски католички часопис „Црква у свијету" бр. 2/2000. Први сусрет бискупа Фране и папе десио се када су обојица били чланови комисије II ватиканског концила за израду пасторалне конституције „Црква у сувременом свијету":

„Двије су биле главне теме наших разговора: о положају Цркве према комунизму у Пољској и тадашњој Југославији и њезином националном саставу". Бискуп Франић је „просвећивао" помоћног бискупа краковског Карола Војтилу. Да цитирамо: „Пољски бискуп Војтила мислио је да у Југославији не влада комунизам, него нека врст социјализма, јер да би се дошло из Пољске у Југославију, требало је добити исте документе као када се иде у било коју западну капиталистичку земљу.

Бискуп Војтила је био увјерен да је Југославија чисто православна држава, са српским становништвом: дакле, једна велика Србија. Он се тада није запитао зашто се та држава зове Југославија, a не Србија. Тада сам мало боље схватио политику велике Србије, коју су ширили велепосланства и конзуларна представништва Југославије, састављена готово искључиво од Срба. Наравно да сам у дневним разговорима настојао информирати бискупа Војтилу о правој ситуацији у Ју-гославији, с обзиром на комунизам и с обзиром на национални и вјерски састав.

Он није имао појма о 7 милијуна католика у Југославији и 4 милијуна муслимана, ни да у Југославији постоје федералне републике Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Македонија, Црна Гора, двије аутономне покрајине: Војводина и Косово, и, наравно, федерална република Србија. Бискупу Каролу то је било нешто тако чудно као откриће Америке. На тај начин он је открио, а да му ја нисам требао посебно наглашавати, како су сви ти народи, осим српскога, у Југославији подвргнути политици однарођивања, посрбљивању и поправослављивању, у једну ријеч, да је Југославија тамница свих њезиних народа, под ти-ранијом српскога народа".

Очито да будући папа никад није заборавио Франићеве поуке из доба II ватиканског концила. Догађаји из доба распада СФРЈ о томе сведоче.

 

 

 

< ^ >