Слово о духовној борби

Свети Нектарије Егински

 

Циљ нашега живота је да постанемо савршени и свети. Да се покажемо деца Божија и наследници Царства Небескога. Пазимо да не бисмо, можда, зарад овога живота били лишени будућег. Да не би, можда, због животних брига и неспокојстава занемарили циљ нашег живота.

Пост, бдење, и молитва саме од себе не доносе жељене плодове, зато што оне нису циљ нашег живота; представљају само средства за постизање циља. Украсите ваше светиљке врлинама. Борите се да одбаците страсти душе. Очистите срце ваше од сваке нечистоте и држите га чисто, да би дошао и уселио се у вас Господ; да би вас испунио Свети Дух својим божанским даровима.

Децо моја љубљена, сав ваш труд и брига да су у томе. То да буде циљ и тежња незаустављива. За то сва ваша молитва Богу.

 Тражите свакодневно Господа; али унутра, у срцу вашем, а не негде ван њега. И кад Га нађете, станите са страхом и трепетом као Херувими и Серафими, јер је срце ваше постало престол Божији. Али да бисте пронашли Господа, смирите себе до праха, јер се Господ гнуша гордих, док љуби и посећује смирене срцем. Зато и говори: "Али на кога ћу погледати? На онога ко је смиренога духа и ко дрхће од мојих речи" (Исаија 66,22).

Бори се у доброј борби и Бог ће те оснажити. У борби сусрећемо слабости, недостатке и грешке наше. Борба је огледало нашег духовног стања. Ко се није борио није упознао себе самога. Пазите чак и на мале погрешке. Ако вам се из непажње деси неки грех, не губите наду, него устаните брзо, припадните Богу који има моћ да вас подигне. Претерана жалост крије у себи гордост. Претерана жалост и безнађе штетне су и опасне, и често пута преувеличавају се од стране ђавола да би прекинуо напредовање онога који се бори. У себи имамо слабости и страсти и мане дубоко укорењене. Све то не може се преломити преко колена, нити помоћи слабости и тешеке жалости, него трпљењем и истрајношћу, храброшћу, трудом и опрезношћу.

 Пут који води у савршенство јесте дуг. Молите се Богу да вас оснажи. Да се трпљењем сусретнете са вашим падовима, и пошто брзо устанете, да хитате а не да стојите, као деца, на месту где сте пали, плачући и ридајући неутешиво.

 Бдите и молите се  да не паднете у напаст. Не очајавајте ако падате често у старе грехове. Многи од њих су јаки по природи и по навици. Међутим, временом и приљежношћу побеђују се. Ништа да вас не баца у безнађе.

 
 

 

^