О Савести

 

Када је Бог створио човека, поставио је савест у његову душу, тако да би био руковођен њом, и да би био управљан у томе шта да чини, а шта да избегава. Савест није ништа друго, него природни или урођени закон, из ког разлога се и слаже са писаном Речи Божијом. Јер шта год учи Реч Божија, исто то учи и савест.

Закон Божији нам заповеда да знамо једног Бога; савест учи исто. Због чега чак и незнабошци, уеђени савешћу, признају једног Бога.

Закпон Божији нам заповеда да поштујемо Бога изнад свих створења и да дају врховну част и Самом Богу; савест учи исто. Закон Божији нас учи да ништа не сматрамо једнаким Богу; савест учи исто.

Закон Божији нам заповеда да показјемо покорност, подређеност и послушање Богу, као врховном ауторитету; савест учи исто. Закон Божији нам заповеда да се бојимо Бога, као најправеднијег Судије; ми слушамо исто из савести. Закон Божији нам заповеда да казнимо оне који хуле на Име Божије; наша савест такође то не може издржати. Закон Божији учи да више слушамо Бога, него људе; савест нас учи исто. Закон захтева да љубимо Бога изнад свега; савест заповеда исто. Јер Бог је најузвишеније и врховно добро и извор свих добара, према томе, морамо Га волети изнад свих створених добрих ствари.

Закон нас учи да захваљујемо Богу за све ствари; савест нас учи исто, јер нас сама савест убеђује да будемо захвални нашем Добротвору.

Закон Божији нам заповеда да поставимо сву наду на Бога; савест заповеда исто. Јер Сам Бог је у стању ад учини све као Свемогући. Свака створена ствар јесте немоћна без Бога и ван Бога, према томе, нада у њих је нестална и слаба. Закон Божијиј нам заповеда да се покоримо и поштујемо родитеље у све власти послене нам од Бога; исту ствар слушамо и из наше савести.

Закон нам забрањује да повређујемо човека и да га лишимо живота; савест такође. Закон заповеда да помогнемо човеку у несрећи и потреби; савест налаже исто. Закон Божији забрањује прељубу и блуд; човек слуша исто из своје савести, грмећи унутар њега, да се не би прљао нечистоћом.

Закон забрањује да полажемо руке на добра других, без сагаласности власника; савест вапије исто. Закон Божији забрањује лагање, ласкање и улагивање; савест такође. Закон Христов нам заповеда да не желимо нижта, што припада другом; савест то исто заповеда.

На тај начин се Закон Божији и савест међусобно слажу у усмерени су ка истом циљу, то јест, ка нашем блаженству, одакле су чак и пагани, просветљени философским учењима, написали многе корисне савете. То потиче ни из чега другог, до из савести или природног закона, осветљеног многим саветима и трудовима.

Према томе, свако ко греши против савести, греши такође и против Закона Божијег, и против Самог Законодавца, Бога. Ко год не слуша своју савест, не слуша ни Закон Божији нити Самог Бога. Ко год се не покорава својој савести, не покорава се ни Закону нити Самом Богу. Ко год вређа своју савест, вређа и Самог Бога.

Они Хришћани, који греше против своје савести не обожавају истински Бога, већ су лицемери, јер је немогуће обожавати Бога без чисте савести. Истински Хришћанин не жели то, и чува себе од грешења против своје савести и да тако крши Закон Божији. Он би пре пати, него грешио. Вера почива у таквој савести и чини човека радосним; јер тамо где је чиста савест, тамо је вера и радост. Као што Закон Божији оптужује човека греха, слично га и савест оптужује. Тако, када се реч прекора говори уопште, тада грешници бивају рањени у савести и мучени.

Тако је расипник повређен када се говори о расипништву; лопови и разбојници су узнемирени када се говори о лоповлуку и разбојништву; ласкавци и лажови када се говори о обманама и лажима; они су узнемирени и чак показују и неке спољашње знаке. У њима самима их савест оптужује.

Као што Закон Божији ставља страх од Суда Божијег у грешника, слично га и савест баца у страх и вапије унутар њега, „Човече, завршиће се лоше по тебе“. Као што је последица Закона Божијег и савести иста, тако ће они бити исто и на Христовом Суду. Тамо ће Закон Божији оптужити грешника, који га је кршио; савест оптерећена гресима, ће га такође оптуживати.

Зато, ово двоје, савест и Закон Божији ће, бити сведоци и тужиоци против сваког грешника. Дешава се да је зла савест као успавана; али када се пробуди почне да оптужује грешника, онда сурово мучење долази на њега кроз савест, одакле је то и да се многи убијају, не подносећи жигање  и муке савести.

Јер као што нема бољег покоја од чисте савести, слично томе, нема ни веће узнемирености и мучења од порочне савести. Ако савест толико мучи овде, колико ће тек мучити грешника у веку који долази, када сви његови греси буду стали пред њега и оптужили га и мучили?

О грешни, зашто спавамо? Пробудимо се и покајмо и очистимо од наших греха, покајањем и скрушеношћу срца, и исправимо себе и бежимо од грешења и повређивања своје савести, да се не би појавили пред Христовим Судом, са злом савешћу, помраченом гресима, када ће се књиге савести отворити и када ће свако примити према својим делима.

Немој чинити оно што ти савест забрањује, јер ти непогрешива савест забрањује оно што и Закон Божији такође. Јер је добра савест у сагласности са Законом Божијим. Закон Божији говори, „Не убиј, не кради“ (2. Мојс. 20:13,15) и друго. Такође слушаш од савести и она ти говори исту ствар.

Избегавај, дакле, да радиш оно што ти савест брани, да не би повређујући своју савест, повредио своју душу.