„Исус одговори и рече му: Ко има љубав к  Мени, држаће реч Моју;
и Отац Мој имаће љубав к њему;
и к њему ћемо доћи у њега ћемо се станити.“   
 

Јован (14; 23)

 

Човекољубиви Господ никад никоме не намеће Себе и своје Еванђеље. Не намеће спасење. Јер хоће да човек сам добровољно и с љубављу учествује у ономе што је Божје, бесмртно, вечно. А љубав је израз, најпотпунији свеизраз слободе. Само у подвигу љубави, човек стварно доживљује своју боголику слободу. Нарочито у подвигу према Христу Богу.

Јер је та љубав извор и животодавац сваке непролазне, бесмртне љубави. Љубав је најјача богочежњива и богоцентрична сила у човеку и у свету.  Она свега човека вуче Богу, преноси у Бога, сједињује са Богом. А као одговор на тај изузетни подвиг богољубља, Тројично Божанство одговара својом свељубављу: васцело се усељује у богољупца и обитава у њему: „к њему ћемо доћи, и у њега ћемо се станити“.  

Хоћеш да постанеш стан Свете Тројице?  Ево начина: држи Христове заповести. Многи је Светитељ тако постао „тајник Свјатија Троици“, и „жилиште Свјатија Троици“. Значи: држањем Христових заповести човек се утројичује и отројичује: постиже највећи и најузвишенији циљ живота.  У њему све бива од Оца, кроз Сина у Духу Светом.

Ради тога је Бог Логос и дошао у наш свет, и постао човек, и извршио богочовечански подвиг спасења,  да би људима открио тај циљ и дао им сва средства за остварење тог циља. Човек је и био саздан да би светим,  безгрешним животом, постао вечно обиталиште Пресвете Тројице. А то је и циљ спасења, извршеног Богочовеком.

Спасавајући се богочовечанским средствима од греха, смрти, ђавола, човек се постепено утројичује и отројичује, док најзад не постане вечно обиталиште Свете Тројице, и онда он сав живи у Оцу и Сину и Светоме Духу.