„Потом сиђе у Капернаум, Он и Мати Његова,

и браћа Његова, и ученици Његови, и онде стајаше не много дана.

И близу беше пасха јеврејска, и изиђе Исус у Јерусалим.

И нађе у цркви где седе они што продаваху волове и овце и голубове, и који новце мењаху. И начинивши бич од узица, изгна све из цркве, и овце и волове;

и мењачима просу новце и столове испремета;

И рече онима што продаваху голубове:

Носите то одавде, и не чините од дома Оца Мог дом трговачки.

А ученици се Његови опоменуше да у Писму стоји: Ревност за кућу Твоју изједе ме.

 

(Јован 2:12-17)

 

Храм? – Дом Божји: дом Божји: „дом Оца Мога“, изјављује Господ Исус. У дому Божјем живе деца Божја, породица Божја; они – „домаћи Богу“ (Еф. 2:19). Живећи трговци, са свима својим „воловима“, „овцама“, „голубовима“, тезгама, новицма, они дом Божји претварају у дом трговачки. А то – у дом хајдучки. За све њих кротки Господ има само бич. Ни за кога, само за њих. „Изгна све из храма“ (ст.15), „мењачима  просу новце и столове испретура“ (ст.15)

Сигурно, никада Господ није био гневнији него овом приликом. „Јегње Божије“ се разгневило. Такав гњев је најстрашнији, јер је најоправданији. Да се јагње изазове на гњев, и то „Јагње Божије“, треба учинити изузетно богомрско дело. А таква су дела и по среди. „Дом Божји“ је тиме Божји што у њему живи Бог и Његови домаћи; а домћи опште са Оцем: молитвом, љубављу, вером, смерношћу, кротошћу, послушношћу. А трговци у дому Божјем све то замењују својим хајдучким среброљубљем, самољубљем, сластољубљем, блатољубљем. Зато за те ниске душегубне страсти Господ има бич.

У духовном смислу: душа – је храм Божји, дом Божји. Не живи ли се у њој молитвом, вером, љубављу, смиреношћу, гле, она се претвара у дом трговачки у коме страст стрсти продаје и предаје човека. И грех греху, и смрт смрти, и ђаво ђаволу. Онда у такву душу Господ обично улази са бичем болести, страдња, карања, искушења. Јер је Господ увек пун ревности за дом Божји: „ревност за дом Твој изеде ме.“ А дом је Твој: и човек, и храм, и љубичица и крин, и свет, и васиона, и сва сазвежђа. Јер усвима њима: оно што је логосно сачињава Твој престо: у логосном је и обиталиште Логоса. А то: у сваком цвету, у свакој звезди, у свакој твари, у сваком сунцу, у сваком атому. Зато у свету се непрекидно врси богослужење, христослужење.