Нико се не може спасити ван Цркве

Свети Јован Златоусти, Теофан Затворник, Игњатије Брјанчанинов

 

 

Спасење, извршено Спаситељем, припада само Цркви. И нико не може ван Цркве и вере бити, ни у општењу са Христом, ни спасити се. Знајући то, ми схватамо, да се спасење целог света савршава не због дела закона, већ у Христу и безбожним јересима не остављамо никакве основе за наду... јер они немају ни најмањег општења са Христом, већ се сујетно прикривају Спаситељевим Именом на штету и обману оних, који више обраћају пажњу на спољашњост и на назив, него на истину.

И тако, нека нико не одваја од Христа оно, што је било од древних времена, и нека нико не мисли, да се неко из оних, који су живели раније, могао спасити без Христа. А они, који у наше време преиначују и изопачују истину, који приписује само сујетно и лажно подобије Цркви, туђе Христу и Истини њих већ нико и не назива хришћанима и не подржава општење са њима; то је чак и немогуће, јер се из свештеног дома не износи жртва и не предлаже се за општење са онима који се налазе ван њега.

 

(42, 97)

 

Свети Јован Златоуст

 

*****

 

Ја сам врата; ко уђе кроза Ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи. (Јован 10:9). То је исто, што Господ говори и на другом месту: Нико неће доћи Оцу осим кроза Мене (Јован 14:6). И још ближе је потврдио Он то исто, када је рекао: Без Мене не можете чинити ништа (Јован 15:5).

То и хришћанин, који је сав у Христу и који ништа од себе нема вредно, све то од Христа има. Оправдање његове је Христово и тело његово је такође Христово. Спасени се спасава зато што је обучен у Христа. Само у том положају, он има приступ к Оцу.

Ми смо отпали од Бога и због тога под гневом. Само када Правда Божија одступи и милост Његова се приближи к нама и нас, који се приближавамо, прими, када се ми приближавамо у Христу и Христу. Христов печат се оставља на свој природи хришћанина, и онај који је оси, пролази у сред сенке смрти и не боји се зла.

Да би били такви, имамо Тајинства Крштење и Причешће, који посредују за грешне после Крштења покајањем. Али то је од Лица Господњег; са наше стране, дужни смо да се образујемо у духу, који садејствује примању расположења: вера, која исповеда: ја сам погинуо и спасавам се само Господом Исусом Христом., љубав, која ревнује да све посвети Господу Спаситељу, нада, која ништа не очекује од себе, уверена да неће бити остављена од Господа, већ ће од Њега имати сваку помоћ, и унутрашњу и спољашњу, цео живот, док не буде узет, где је Он Сам.

 

(107, 67-68)

 

Свети Теофан Затворник

 

*****

 

У недрима старозаветне Цркве је био само праобраз спасења у недрима Новозаветне обилно и преизобилно се предаје само спасење.

 

(111, 219)

 

Ко прима хришћанство са свом искреношћу срца у недрима Православне Цркве, у којој се једино чува чува истинско Хришћанство, тај се спасава.

 

(111,143)

 

Ко жели да се спаси, тај мора припадати јединој Светој Православној Цркви, бити Њен верни син, и у свему се покорава Њеним одлукама.

 

(111, 360)

 

Без послушања Цркви нема смирења, без смирења нема спасења.

 

(111, 367-368)

 

Крајеугаони камен, на којем је подигнуто духовно живо здање, Царство Божије, Новозаветна Црква, народ Божији... нови Израиљ тај крајеугаони камен јесте Господ наш Исус Христос.

 

(111, 220)

 

Ми имамо свесилног Заштитника Господ наш Исус Христос! Имамо свемогуће очишћење од грехова Господа нашег Исуса Христа! Уништивши грехе посредством исповести, кроз таквог Заштитника и крот такво очишћење, ми непогрешиво добијамо радосни залог нашег спасења.

 

(111, 370)

 

Онај, који не прибегава животу по заповестима Божијим, не лечи себе постојано покајањем, не подржава усвојење Христу, Причешћем Телу и Крвљу Његовом, не може а да се не лиши усвојења Христу, не може, а да се не лиши спасења.

 

(111, 330)

 

Свети Игњатије Брјанчанинов

 

 

^