Која је Црква спасоносна?

 

Којој Цркви су дата обећања непогрешивости и вечности? Другим речима, која је Црква спасоносна? Несумњиво је да само она Црква може бити призната за "стуб и утврђење истине", односно за спасоносну Цркву, којом руководи и коју спасава Сам Господ, јер Спаситељ говори: "Без Мене не можете чинити ништа" (Јн. 15, 5). Господ је, по сведочанству апостола Павла Спаситељ само оне Цркве која се по речи Божијој назива Његовим Телом: "Христос је глава Цркви, и Он је Спаситељ тијела" (Еф. 5, 23).

 

1. Истинита Црква је једна

 

"Истинска Црква, изворна и древна је једна... Јер као што је један Бог и један Господ, тако се и истинско достојанство огледа у јединству сличном јединственом Начелу (Богу). Дакле, јединствена Црква коју јереси покушавају да раскидају на многе делове по (јединству) је слична природи Јединственога (Бога). Ми древну саборну Цркву називамо јединственом по њеној суштини, по њеном поимању и по начелу и превасходству" (Св. Климент Александријски (1, 31).

 

2. Истинита Црква је Света, њоме управља благодат Светог Духа

 

"Црква је заједница православних верника крштених у Име Исуса Христа, коју је Он сам основао непосредно ипосредством Светих Апостола, коју Он Сам оживљава и води ка вечном животу: видљиво - посредством духовних пастира, кроз учење и свештене радње и управљање, и заједно са тим и невидљиво - посредством сведејствујуће благодати Свесветог Духа" (Митрополит Московски Макарије 4, 306).

"Света саборна Црква свуда и у потпуности предаје све оно учење које људи треба да знају, учење о видљивим и невидљивим стварима, небеским и земаљским, она цео људски род води ка истинској вери, она свуда лечи и исцељује све врсте грехова, има у себи сваки вид савршенства - у делима, речима и свим духовним даровима... Само она у целом свету има безграничну силу. У њој ћемо ми, примајући поуке и водећи добар живот стећи Царство Небеско и наследити живот вечни" (Св. Кирил Јерусалимски, Поуке оглашенима 18).

 

3. Истинска Црква је Саборна

 

"Црква се назива саборном зато што се налази у целој васељени са краја на крај земље" (Св. Кирил Јерусалимски, Поуке оглашенима 18).

"Црква је једна на свој земљи и мору, зато и говоримо у молитви: о светој и јединственој, саборној и апостолској Цркви, која се простире са краја на крај васељене" (Блажени Теодорит, 4, T. 3, 316).

 

4. Истинска Црква је Апостолска

 

"Треба остати у оној Цркви коју су основали Апостоли и која постоји све до данашњих дана" (Блажени Јероним, 4, T. 3, 320).

"Не сме се тражити од других (лажних) истина, оно што се лако може наћи у Цркви, јер су у њу Апостоли положили све што припада истини, тако да свако ко жели може да прими од ње пиће живота" (Св. Иринеј Лионски 1, 26).

 

5. Истинска Црква је Православна

 

"Православље је истинско Богопознање и Богопоштовање, прослављање Бога и клањање Богу у Духу и Истини, Православље је прослављање Бога истинским познањем Њега и поклањањем Њему, Православље је прослављање Бога од стране човека, истинског слуге Божијег којем се дарује благодат Свесветог Духа. Дух је слава Хришћана. Где нема Духа нема ни Православља.

Православље је учење Светог Духа које је Бог дао људима ради спасења. "Ко хоће да се спаси пре свега треба да се држи саборне вере, јер ако њу неко не сачува целу и непорочну без сваке сумње је да ће погинути," говори Св. Атанасије Велики" (Св. Игнатије Брјанчанинов, 6, 78).

"Света православна Црква је ризница блага спасења. Све што ти је потребно за спасење наћи ћеш у њој, и само у њој. Осим ње ни Сам Господ не даје ова блага. Његова воља је била да тако уреди. Поставши Глава Цркве Он не делује на други начин на наше спасење осим кроз ово Тело Своје. И не тражи према спасењу другог пута (осим кроз Цркву). Њега нема.

Господ Спаситељ као ипостасна (лична) Премудрост, донео је у Себи Самом на земљу, из тајних ризница Триипостасног (Триличног) Божанства сву спасоносну премудрост. Али је није задржао сакривену у Себи Самом, већ је од почетка предао Апостолима, заповедајући им да је предају свим верницима из свих паганских"народа! Апостоли су је предали свом скупу верника, заповедивши својим наследницима да је чувају. И Црква је постала стуб и утврђење истине, која настанивши се у њој, у њој пребива и остаће у њој до краја века. Хоћеш ли да познаш ову премудрост? Иди у Цркву Православну, верну чуварку свега што су предали Апостоли - и у њој се поучавај" (Св. Теофан Затворник 8, 237).

"Премилосрдни Бог остварује спасење православних Хришћана помоћу православне вере, добрих дела и Своје благодати. Вера православна је она коју садржи искључиво света и апостолска Црква и без ове вере се не може спасти нико, ма ко то био. Добра дела су јеванђељске заповести, без којих се, као ни без православне вере, нико не може спасити: вера православна без добрих дела је мртва, и добра дела без православне вере су мртва. Онај ко хоће да се спаси мора да сједини једно са другим, и да на тај начин благодаћу Христа Бога Који је рекао: "БезМене не можете ништа чинити", достигне спасење" (Преп. Пајсије Величковски 11, 237-238).

"Познавање учења Православне Цркве је најнеопходније знање за сваког православног Хришћанина и мора трајати целог његовог живота."

"У православној Цркви се предаје исто оно учење које је Бог открио у светим књигама Старог и Новог Завета и у светом Предању; које су изнели и објаснили Свети Оци Цркве и на седам Васељенских и девет помесних сабора и које је увек чувала и све до сада чува само Православна Црквау свој чистоти и целини."

 

6. Нигде ван Православне Цркве не могу се примити благодатне силе за спасење и није се могуће спасити

 

"Ипостасна (лична) Премудрост Божија, сатворивши себи за дом свету Цркву, утврдила је у њему седам стубова (тј. Светих Тајни) и све оне који јој долазе по призвању обилно храни и поји својом разноврсном благодаћу. Седам је извора благодати, али два од њих теку неодвојиво од тока читавог живота онога ко се спасава. То су Свете Тајне Покајања и Светог Причешћа које души дају благодат оправдања и благодат освећења - благодати које су најважније за спасоносан живот. Оне развијају, укорењују и узвишавају у човековом духу све што је потребно за спасење. И што их чешће неко користи, тим успешније сазрева његов духовни спасоносни живот. А без тога он брзо зараста у коров, вене и суши се. Видиш ли шта је поверено светој Цркви?! Немој ни да помислиш и ником другом не дозвољавај да мисли да се без живе везе са Црквом може остварити спасење, јер се без ове везе са њом нигде не могу добити благодатне силе за спасење. Да, живо општење са Црквом је примање ових сила кроз њене Свете Тајне. Због тога је живо општење са светом православном Црквом неопходно исто онолико колико је потребно удостојити се благодатних сила ради спасења" (Св. Теофан Затворник 8, 240).

"Ко није један од Христових удова не може стећи хришћанско спасење... Може се певати "алилуја", може се одговарати "амин", може се држати јеванђеље, може се имати и проповедати вера у име Оца и Сина и Светога Духа, али се нигде осим православне саборне Цркве не може наћи спасење" (Блажени Августин, Прилози делима Светих Отаца, 1843, Cтp. 236).

"Грех људи који не чувају савез и искрено општење са Црквом, чак, и ако би они пошли и у смрт због исповедања Имена Христовог, неће се опрати ни самом крвљу. Неизбрисива и тешка кривица (од Цркве) се не очишћује, чак, ни страдањем. Онај ко се налази ван Цркве не може бити мученик, онај ко оставља Цркву која ће царовати не може бити удостојен Царства" (Свештеномученик Кипријан 1, 438).

 

7. Православна Црква ће до краја историје остати дом спасења

 

"Црква неће на овој земљи остати за кратко време већ до краја века... Црква неће бити побеђена, неће се искоренити, неће подлећи никаквим искушењима док не наступи крај света" (Блажени Августин, Прилози делима Светих Oтацa, 1843, cTp. 236).

"Блажена си, Цркво верних: јер је Цар царева утврдио у теби Свој дом. Твоје се основе никада неће поколебати, јер је Господ стражар твој. Ни врата пакла те неће надвладати, ни грабљиви вуци не могу да савладају или ослабе твоју тврђаву. О, како си велик, доме Божији! Како си предиван!" (Преп. Јефрем Сирин).

 

 

 

< ^ >