Трансцендентална Медитација [1]
У другој половини двадесетог века, источњачко учење под именом „Трансцендентална Медитација“ или „ТМ“ раширило се у САД. Нуђена је као једноставни облик само-терапије, доступан свима, који доноси олакшање од унутрашњег притиска и помаше менталној концентрацији. У почетку, изгледало је толико успешо да је коришћена у војсци, школама, затворима, болницама, чак и у неким хришћанским заједницама.
У стварности, ТМ представља упрошћени облик Мантра Јоге. У вежби ТМ-а, човек седи на поду у одређеном положају, затвара очи, дише полако и ритмично и концентрише се на једнолично понављање одређене речи, мантре. Препоручљиво је да се ова вежба ради око двадесет минута, два пута дневно. Тренутни циљ ове вежбе је да се помогне себи у особађању прекомерног притиска, да се смири и стекне унутрашњу снагу – све оно што нам је сигурно потребно у нашем „брзом“, савременом животу.
Они који шире ТМ не покушавају да нагласе њене религиозне и философске погледе; заиста, они крију од почетника чињеницу да вежбање ТМ-а, доводи човека у додир са пантеистичким идејама Хиндуизма и окултизма. Да би популарисао ТМ у САД, њен главни „апостол“ Махариши Махеш Јоги, Индијац, уклонио је доста од индијске терминологије из ње, замењујући је савременом научним и психолошким речником. Ово није променило суштину ТМ.
У стварности, када је почетник инициран у ТМ, обавезан је да донесе са собом, три врсте слатког воћа, свеже цвеће и чисту марамицу. Ове ствари се стављају у корпу и постављају пред портрет гуруа у соби, где се обавља иницијација. Свећа гори и тамјан је запаљен, док се нешто лагано певуши на Санскриту. Коначно, иницијанту се предаје мантра, реч из Санскрита, чије је значење сакривено од њега. Сада је он дужан да понавља ову реч, током својих сеанси „медитације“.
Шта је онда, мантра? Реч „mantra“ настала је из две речи: „man” – мислити и „tra” – заштита или слобода из „ропства“ живота илузија (samsara). Другим речима, мантра је реч из Санскрита, фраза или звук. Обично се мантре узимају из Веда.
Било које од имена божанстава из Хинду пантеона сматра се мантром, тако да онај ко стално понавља мантру, може примити „посету“ тог божанства и разговарати са њим. Неке мантре су „стварне“ и садрже име „божанства“ као што су Кришна, Шива, Сарасвати, итд.; друге су „апстрактне“ и призивају безлични Апсолут, да би тако задобили ослобођење и ушли у стање samadhi, или заједницу са Апсолутом.
Познати јогин Шивананда, наглашава у својој књизи „Japa Yoga” (т.ј. јога понављања мантри), да се свака мантра одликује посебним ритмом и има шифру или код, који, ако се понавља, отвара пут човеку да размишља о божанству мантре.
Другим речима, човек губи своју духовну самоодбрану и долази у додир са палим духовима. Говорећи о присуству божанства, или давате (davata), у свакој мантри, сам Шивананда га дефинише као „натприродно биће, више или ниже“, које је извор моћи мантре. Дакле, јасно је да мантра може изазвати ниже, зло биће, „мрачну страну Силе“.
Није тешко савладати ТМ. Вежбајући овај облик медитације двадесет минута, два пута дневно, човек брзо задобија опуштено, полу-будно стање транса. Ово је стање „потпуног задовољства“, слично ефектима неких наркотика. То се назива ТМ. Следбеници ТМ-а, ентузијастички проглашавају једноставност и успешност ове методе, док остају тихи, што се тиче религијског вида њихових вежби и тужних духовних последица, ка којима ТМ води.
Док следбеницима ТМ-а није потребно да мењају своја религијска веровања, или да прихватају било каква нова морална начела, сама чињеница да ТМ укључује паганске ритуале иницијације и ритуално понављање окултног израза, у постојаној вежби, они се постављају на пут учешћа у Хинду религији. ТМ има своје основе у пантеистичком схватању Примарне Стварности, са којом онј ко вежба ТМ, покупава да постане једно.
Успех у ТМ-у, задобија се узласком човека „лествицом свести“ док не досегне седми и последњи корак, када се раствара у океану космичке „суперсвести“. На овој тачки, он наводно проналази потпуни мир и остварује своје сопствено божанство. Ово је у најбољем, халуцинација, а што је вероватније демонска обмана. Такав је коначни циљ у овим вежбама медитације.
ТМ је Индијска антитеза истинског Хришћанског размишљања, које се састоји у размишљању, пуном страхопоштовања, о Богу. Хришћанство саветује активно размишљање, да би човек на крају могао да схвати дубље сопствену веру и да је ојача.
Господ је заповедио Јосији: „ова књига се неће одвојити од уста твојих; већ ћеш размишљати о томе дан и ноћ“ (Јос. 1:8). Када Хришћанин размишља о истинама вере, он долази до бољег схватања њих. Као што је Господ обећао Својим ученицима, „Познаћете Истину и Истина ће вас ослободити“ (Јован 8:32).
Управо супротно се дешава у ТМ-у. Сама реч „медитација“ (размишљање) губи своје право значење. Размишљање подразумева активност ума у коме човек покушава да нешто схвати боље, да га разуме. У ТМ-у напротив, човек мора потиснути сву активност ума и безумно понављати реч, која чак ни не разуме. На овај начин, ум и нервни систем бивају преоптерећени и мозак се гаси.
Савремена истраживања су показала да постојано понављање било које фразе, као што је „пита од јабука“, у стању је да доведе до знатних промена у нечијем психо-физиолошком стању.
Упражњавање ТМ-а, изазива да човек спусти своју самоодбрану, омогућујући на тај начин приступ палим духовим својој подсвести , на шта нас упозорава Свети Апостол Павле у својој Посланици Ефесцима:
„А даље, браћо моја, јачајте у Господу и у сили јачине Његове. Обуците се у све оружје Божије, да бисте се могли одржати против лукавства ђаволског. Јер наш рат није с крвљу и с телом, него с поглаварима и властима, и с управитељима таме овог света, с духовима пакости испод неба. Тога ради узмите све оружје Божије, да бисте се могли бранити у зли дан, и свршивши све одржати се. Станите дакле опасавши бедра своја истином и обукавши се у оклоп правде, и обувши ноге у приправу јеванђеља мира; а сврх свега узмите штит вере о који ћете моћи погасити све распаљене стреле нечастивог; и кацигу спасења узмите, и мач духовни који је реч Божија.“ (Ефесцима 6:10-17)
Дакле, ТМ треба да се сматра опасном и штетном. Она даје оне плодове, који су уобичајени за окултне радње: слабљење вере, увећање гордости и чак и ментални слом.
Хришћанство има далеко боље методе да пружи унутрашњем човеку олакшање и смиреност. Пре свега, ту је искрена и срдачна молитва. Јутарња моиитва иззаива унутрашњу дисциплину, која штити особу од прекоменре бриге у току дана. Вечерње молитве доносе олакшање, унутрашњи покој и осећај мира, пре него човек оде на спавање.
Добра је ствар научити да се чува молитвено расположење током дана. Овоме веома помаже „Исусова молитва“ (Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног), која човеку пружа сталну свест о присуству Божијем.
Нервна исцрпљеност углавном настаје из свести, запрљане грехом и из страсти које се у нама боре. Према том, неопходно је да се чисти сопствена савест, повремено срдачним покајањем, Светом Тајном Исповести и Светим Причешћем.
Врло је благотворно размишљати о Богу и стварим вере ујутру, одмах након јутарњих молитви. Прочитај главу или део из Светог Писма и покушај да схватиш шта си прочитао, примењујући то на услове и околности свог сопственог живота. Овај облик Хришћанске „медитације“, ојачан моитвом, заиста са собом доноси мир, осећај сабраности и духовног просветљења.
