Ми нисмо били луди: Били смо преварени
Доктор Мајкл Лангон
Убиства у Џонстауну. Пожар у Ваку. Самоубиство „Храма Сунца“ у Европи и Канади. Аум Шинрикјо напад нервним гасом сарином, у токијском метроу. А сада очигледна самоубиства тридесетдевет људи на ранчу Санта Фе. Ове „насловне“ приче показују ужасни потенцијал разарања који поседују култови. Нажалост, очигледно настрана и разорна природа оваквих група узрокују да много људи погрешно верује, да би им се само „лудаци“ могли придружити. Ово једноставно није истина.
Поврех тога, преовладавање овог погрешног схватања практично гарантује да ће бити још сличних трагедија у будућности. Људи који се придружују култовима нису „они“. Они су „ми“, и неспособност нашег друштва да схвати како сваког дана људи могу да се придруже деструктивним култовима, само јача моћ оваквих група. Највећи број људи који се прилазе култовима су релативно нормални људи, који доживљавају нормалне, животне стресове (романтични раскид, разочарење на послу, губитак вољене особе, итд.) У току периода стреса, подложнији смо да слушамо неког, ко проналази неки „нови“ пут ка срећи, некога ко обећава да ће испунити наше људске потребе – да верујемо, да припадамо, да волимо.
Често ове групе, међутим, користе ове потребе да нас обману. Они говоре у суштини, „следите нас и бићете срећни.“ Али они користе једва приметне трикове за манипулацију да разоружају наш критички разум. Ако питамо нешто, оно говоре „носте још спремни да схватите то“, или „ви сте превише паметни; пратите ваша осећања“, или „мораш униттити ум да би пронашао Бога,“ или милијарду других рационализација које имплицитно поручују: „Немој мислити. Ради шта ти кажем“.
Ако не препознамо ове манипулативне трикове, можемо бити одведени корак по корак на пут, где ћемо све више и више сумњати у себе и приписати власт воћи(ама) групе. Доћи ћемо до тога да прихватимо вођу групе. Доћи ћемо до тога да прихватимо фундаменталистичке претпоставке групе (као, Гуру је Бог; Пречасни тај и тај зна вољу Духа Светог). Једном када је ово укорењено у нашим умовима, ми сами можемо измишљати и производити лажна оправдања.
Тако, на пример, када сазнамо да наш гуру који наводно живи у девствености, спава са петнаест женских чланица, рећи ћемо себи: „Гуру није везан за чулни свет. Он ради ово да би им помогао са њиховом сексуалном кармом.“ Што више дајемо оправдања, све више упадамо у менталну замку. Ако стварно верујемо да ћемо задобити спасење кроз ритуално самоубиство, има смисла убити себе.
Несрећа је што ми не би направили такав избор, да смо схватили у почетку, како ћемо бити вођени то њега. Нисмо видели кроз обману, и ухваћени смо.
Нисмо били луди. Били смо преварени.
И ако ми који нисмо преварени, наставимо да мислимо да ми и наши вољени, не можемо бити преварени, нећемо их научити, како да препознају и да се одупру обмањивачима. А ако то не учинимо, сигурно ће бити још трагедија.