Савети родбини оних који су се придружили

секти или култу
F.A.I.R.” (Family - Action - Information - Resource)

 

Шта треба урадити?

 

1. Учинити све што омогућује да се остане у контакту са рођаком који је у секти. Треба писати тој особи и телефонитрати јој чак и ако има мало или нимало одговора. У лучају родитеља: не заборавите да је ваш потомак плод ваше љубави, васпитања и наслеђа. Те утицаје (у њему/њој) није лако избрисати.

 

2. Откријте како ваш рођак реагује на живот у секти. Нека ваше понашање према њему буде топло и саосећајно. То ће особи увученој у секту помоћи да се опусти да би лакше општила са вама.

 

3. Покушајте да утврдите шта је вашег рођака (рођаку) навело да се секти придружи. Шта он/она траже? Шта су нашли? Покажите симпатију према њиховј намерии и покажите да имате разумевања за исту. Састрадавање и разумевање су веома важни у поновном успостављању поверења. Можда ћете бити кадри да им покажете да њихове аспирације могу боље да се остваре ван секте, као и да их доведете у стање упитаности о томе да ли секта стварно даје оно што обећава да може.

 Ово се мора учинити са пуно такта, уз избегавање да се дође у сукоб са рођаком – секташем или да се покуша његово насилно одвајање од уверења и пријатеља које је у секти стекао.

 

4. Будите обавештени. Треба да имате озбиљне и поуздане информације о секти или култу у који је жртва увучена. Добро је ступити у везу и са православним свештенством, и замолити га за потребе информације, или упутну литературу.

 

5. Покушајте да наведете свог рођака да сам мисли и одлучује. У секти њега настоје да одуче од самосталног мишљења и расуђивања о појединим проблемима. Добро је указати им на то каква су материјална богатства појединих секти, и да се иза њиховог идеализма крије пуко користољубље.

Такође, треба им указати на чињеницу да све секте или гуруи не могу бити од Бога, и навести их да размишљају зашто би њихова секта или гуру били једини «божји изасланици». Требало би им објаснити неке од психо-техника којима се остварује «обраћање» у веру и понудити чињенице о финансијским и политичким махинацијама које се крију иза «религијске маске». Упитајте их да ли су сигурни да обављају частан посао кад скупљају прилог за секту лажући о њеном правом становишту или када са лажима прилазе новим «верницима». Будите пажљиви кад излажете свој ства, али и чврсти, не одступајући од њега ни за длаку.

 

6. Многе младе у секту није увукао верски систем који им је понуђен, него пажња и топлина чланова групе с којом су се срели, као и могучност да животом у групи избегну проблеме који их чекају «напољу». Сагледајте који су то проблеми предтходног живота вашег рођака допринели његовом бекству у секту. Да то није недостатак љубави и пажње? Проблеми у сазревању?

 

7. Ако вас ваш син или кћи посете, учините све да у њима оживите сећања на прошлост и заједничке тренутке. Причајте им шта се збива у свету (нарочито лепе ствари), јер су они у секти одвојени од извора информација. Покушајте да их разуверите у тврдњи да је сав свет, осим секте, у рукама сатане, и суочите их са чињеницама стварног живота. Треба их подсетити на то да нису само чланови њихове секте људи добре воље и да немају само они позитивна религијска осећања.

 

8. На крају, ваш рођак је тај који одлучује хоће ли или неће остати у секти.Убедите га, ако је могуће, да заврши школу/факултет, па да онда одлучи хоће ли ићи тамо или неће. Мека поприча о томе са својима.

 

9. Немојте се свађати са вођама или члановим секте које сретнете. Оставите отвореним све могучности комуникације. С друге стране, чувајте се секташке индоктринације. Идите у њихова седишта само са неким пријатељем који је, по вашем мишљењу, сталожена личност, неподложна сугестији.

 

10. Водите белешке о томе шта се дешава са вашим рођаком у секти. Пазите на могућност његовог озлеђивања или излагања опасности.

 

Шта не чинити?

 

1. Немојте давати никакву новчану или другу помоћ, било вашем рођаку, било секти у којој је.

 

2. Никоме не дајте ниједан оригинални документ о секти који имате; нека то буду само фотокопије.

 

3. Не бојте се, не осећајте стид, не осећајте се као усамљеници. Проблем са којим се ви суочавате присутан је у целом свету, без обзира на верски или социјални статус родитеља. Јасно је да родитељ осећа бол кад се његово дете прикључи секти, али не дозволите да вас то спречи у деловању.

 

4. Предавати се – то је најопасније. Нада увек постоји, и многи су успели да извуку своју децу из секти.

 

Преузето из књиге

"Злостављање ума: Православље и секте 5"

Светигора

 

 

 

^