Трагање за Истином

 

Питање истине је ствар живота и смрти. То је питање које лежи у самом темељу људског срца. Философи су се од памтивека расправљали око овог питања више него око било ког другог питања. Питање истине представља срж сваке философије, науке и религије. У одговору на питање истине лежи одговор на питање смисла живота и смрти.

Истина се не може доказати пуким негирањем Нихилизма и његове деструкције. Како опажамо истину? Да ли је истина стварна или, пак, само једна апстрактна идеја? Како сазнајемо истину? Како се открива истина?

Наговештаје о откривењу истине налазимо још у древној Кини где је, око шест векова пре Христа, живео мудрац по имену Лао Це. Он је читав свој живот посветио проучавању људске природе и природнога света. Пошто је читав свој живот провео у контемплативном сагледавању тајне живота, Лао Це је дошао до философије зване Тао. Тао значи - "пут" или "стаза живота".

У својој књизи Тао Те Кинг, Лао Це поетски излаже своја запажања о извесним животним истинама које се откривају у људској природи и природном свету. Ова поетска запажања откривају философију козмоса којим управља невидива сила:

 

Дотакни крајњу празнину;

И држи се чврсто и мирно.

Све бива заједно.

Гледах ја све како се обрће

И видех где зри

И враћа се, опет, све ка корену своме.

И кажем: у овом је мир.

У повратку корену своме;

Или још боље: У повратку божијој  вољи,

Која је - видех то - непроменивост.

Познање исте

просветљењем ја зовем и тврдим

Да не знати њу

Јесте слепота што порађа зло.

Али кад сазнаш

Шта вечност јесте,

Ти достижеш зрелост.

А зрелост је праведност,

А праведност - царственост,

А царственост јесте божанска.

Божанствено јесте Пут

Који је коначан.

А тада, ако и умреш,

Нестати нећеш. [1]

 

Изричући трунчице истине, Лао Це открива вишу ис-тину, која управља читавом творевином. То је почетак схватања истине као појединачног, невидивог и апсолутног Бога.

Стотинак година после Лао Цеа живео је грчки философ Сократ. У свету у коме су владала паганска веровања, Сократ је учио философији козмоса којим управља јединствена истина, невидива мудрост. У Старој Грчкој овакво схваташе истине је било изражавано речју "логос", која у преводу значи -"реч" или "реч истине".

Потпуно посвећен путу мудрости и врлине, Сократ је живео аскетским животом уздржавања и медитирања о философским питањима. Он је учио своје ученике науку самоодрицања и трагања за једном истином. Сократа је следило мноштво ученика који су опонашали његов начин живота.

Не могавши да поднесе Сократов, радикално другачији начин живота, као и његов велики утицај на омладину, паганско друштво Старе Грчке је почело да прогони Сократа, истинског побуњеника против ондашње лажности, како због његових уверења тако и због његовог начина живота.

Сократ је, коначно, био изведен, пред суд. На суду му је било дато да бира: или да се одрекне своје философије и исповеди безумно веровање у паганске богове, или, пак, да буде осуђен на смрт.

Сократ је изабрао смрт.

 

 

[1] Лао Це, Стаза живота, Сајнет Класикс, Њујорк, 1955. стр. 68

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа