Ликови и зле имитације

 

А ево шта каже, позивајући се на апостола Павла, предреволуционарни свештеник Јован Ковалевски: "У ум је Бог уградио битну црту Своје велике слике у нама (Еф. 4,22-23), и из тог разлога са одбацивањем ума, овог благодатног дара неба, човек губи све што чини његову истинску величанственост, његово истинско достојанство... Није ли већим делом, да се не каже увек, за човека увредљивији прекор због тупости, него због било ког другог недостатка, па чак и моралног?" ("Подвиг јуродивости", Москва, 2000. "Лепта".)

Притом је прави ум на најтеснији начин повезан с вером у Бога. "Ми имамо ум Христов (1. Кор, 2,16). И напротив, - не неискуство у речи, већ немање вере" ("Тумачење 1. посланице Коринћанима", Москва, 1882. г.).

Ум, просвећен вером, води човека уским путем спасења, учи га да обуздава страсти. Апостол Павле нам је заповедао да не будемо дјеца умом, него злоћом да дјетињимо, а умом да будемо савршени (1. Кор, 14,20). А кад страсти помраче разум, који су свети оци називали светлошћу душе, човек, духовно ослепевши, постаје роб таме. Тако, рађајући безумље, антихришћанске снаге спремају за свог будућег владара велику групу подршке. Групу или трупу?

Како су се данас буквализовале изјаве апостола Павла: Јер је мудрост овош свијета лудост пред Богом (1. Кор, 3, 19)! И у овом безумном свету елементарни хришћански појмови могу да буду сматрани за лудило. Пробај да кажеш неправославним људима да је губитак невиности 17-годишње кћерке невоља неизмерно већа од губитка новца, уложеног у банку.

Или да одлазак сина у манастир није трагедија, већ Божја милост. Познаници ће почети да се згледају и да хмкају. А ако бисте још додали да демони уопште нису метафора, могла би да завлада непријатна ћутња. Неко ће уздахнути саосећајно: наводно, ево до чега доводи одлазак у цркву. Сасвим је, јадница, шенула...

И погледајте шта овог пута користи ђаво, овај исконски мајмун Бога, као објекат пародије: Ако неко међу вама мисли да је мудар у овоме вијеку, нека буде луд да би био мудар. (1. Кор, 3,18-19).

Формално се ова поука сад следи брижљивије него никад. Раније да би се пробио на исту ону естраду, ипак је потребно било имати глас, добре спољашње особине, вештину лепог кретања. Сад ништа од овога није обавезно. Зато је неопходан "сопствени имиџ" по принципу "што скандалозније, тим су веће шансе за успех". Направи се да си луд - нећеш се преварити. При чему од свих врста патологија предност имају сексуалне. Ето група "Тату", чији је имиџ - ученице-лезбејке. Уопште је то врх безумља - тако популаризовати грубу сексуалну изопаченост, па још у дечјој средини.

Али с тачке гледишта савремених предузимача и малограђана оне су гоузетно паметне за своје године: таква слава, тријумфално гостовање по целом свету, вагон пун новца. Може се рећи да су од малих ногу обезбедиле достојанствену старост. Друге, глупаче, сатима цигуљају на виолини, изучавају скале, завршавају конзерваторијуме да би после радиле у провинцијском оркестру, па чак и као музички васпитач у дечјем вртићу. А ове, јако паметне, одмах међу звезде!

Ни вештина цртања сад не служи ничему. Коме си потребан са својим пејзажима, мртвим природама, портретима, о ратним сценама да и не говоримо? А, ево, уметник Кулик, који је себе завезао голог за ланац и изигравао пса, пошао је другим путем. Њему је цивилизовани свет аплаудирао, он је, пак, зарадио добар новац... Какав мудрац!

Врло мудро се прославио и писац Сорокин, описавши у својим романи-ма копрофагију (једење измета) и антропофагију (људождерство). Његову мудрост су по заслузи оценили и у домовини и у иностранству. У домовини су чак у неким школама укључили његов последњи роман, препун гнусних псовки, у списак препоручене литературе за читање ван школе. За мудрог важи и политичар, кога понекад не би било претерано оденути у лудачку кошуљу. И идеолози пројекта "Руски ислам" - апсолутно безумне идеје исламизације Русије и Руса. Њихову мудрост власт је признала и подстицала, за реализацију пројекта издвојена су знатна средства.

Како се назире иза свих ових баханалија "мудрог безумља" подругљив осмех њиховог инспиратора! Вероватно и он себе сматра јако паметним, пошто је тако спретно изопачио смисао апостолске изреке. Па апостол Павле, обраћајући се Хришћанима града Коринта, их, природно, није позивао на махнитање, већ на исповедање Христа и живот по хришћанским заповестима. Живот, који се "веку овом" може чинити као безумље, али који заправо јесте права мудрост. Безумнима су се међу сународницима сматрали они, који су одбијали да баце шаку миришљаве твари на пагански жртвеник и с радошћу су трпели за то зверске муке. Али на крају крајева, они су се показали као мудри чак и у "веку овом", па њихова слава је доживела многе векове, њима се моли, њиховим именима се називају деца. Ако се и сетимо имена њихових прогонилаца, онда само у вези са овим Светим Мученицима. Памтимо њихове гонитеље по злу...

А било је међу Хришћанима и оних, који су се намерно понашали као безумни. На први поглед, слично данашњим препредењацима, који су изабрали лудило као уносну бизнис-маску. О јуродивости се такође може рећи да је била маска. Али она није прикривала лукави прорачун да се стекне популарност и згрне гомила новца.

He, под маском јуродивости су се скривали мудрост, просветљеност, често дар прозорљивости. A што је најважније, све се то чинило Христа ради, а не ради задовољења својих страсти и ниских побуда. He да би се демон задовољио, већ да се за живота не би добила никаква награда. Чак ни у облику похвале. "Ови славни подвижници, ношени ватреном ревношћу и пламеном љубављу према Богу, добровољно се одрекавши не само свих удобности и добара земаљског живота, свих предности друштвеног живота, најближег и крвног сродства, већ су се чак одрицали при пуној унутрашњој самосвести главне одлике човека међу живим бићима - разума, добровољно прихватајући изглед безумног, а понекад и морално палог човека, који не зна ни за пристојност, ни за осећање стида, који дозвољава себи понекад саблажњиве поступке", - читамо у књизи "Подвиг јуродивости".

У свим житијима јуродивих истиче се да су се тајно од људи појачано молили за цео свет и држали строг пост, често лутали, немајући ни кров над главом, ни уопште било какву личну својину.

Али и у древна времена, и касније било је псеудоблажених, који су само споља копирали понашање правих јуродивих. Њихова симулација је маскирала лењост, развраћеност и махнита гордост. Управо из тог разлога од XVIII века руске црквене власти су престале да признају јуродиве и нису благословљавале овај посебан вид духовног подвига. Мада у Русији јуродиви нису нестали. У XX веку у скуп светитеља Православне Цркве су убројани блажена Ксенија Петербуршка и блажени Алексеј Елнатски.

У наше време, вероватно, као никад досад се подстичу антихришћанске сличности са јуродивошћу. Јуродиви су се облачили у дроњке? - Изволите, имамо хипике, клошаре и остале такозване неформалне особе. Јуродиви су ходали зими боси? - Изволите у секту Порфирија Иванова. Појачано су постили? - Па сад се цели научни институти баве проблемом лековитог гладовања. И љубитеља сличних дијета није мало. Е, a to да су неки јуродиви били скоро сасвим наги, прошириле су хорде нудиста. Сад на популарну московску плажу у Сребрном борику треба ићи са великом опрезношћу. Иначе ћеш наићи на цело стадо голих људи, који се купају, играју одбојку и карте, једу, нимало се не стидећи своје голотиње, већ пре презирући оне, који се устручавају да буду поред њих.

Што се демонијаци слободније осећају у савременом свету, то је важније сачувати критеријуме нормалног. За то нису потребни никакви посебни дарови, то је у стању сваки човек да уради. Свакако је боље кад људе у њиховој духовној борби подржава држава, али не треба се уљуљкивати празним маштањима. Глобалистичка држава ће играти за други тим. Зато ћемо морати сами да се одупиремо навали безумља. Мада зашто "сами"?

Зар "који живи у заклону Вишњега" може да каже да је сам?