Музика за убрзану кретенизацију

 

Рокенрол је имао стваралаца који су трагали за Христом. Шездесетих и седамдесетих година Боб Дилан је, на начин разумљив мла-дима, опевао бол човека који живи у нечовечном свету. Због неких песама у којима је изражавао своју веру, од рок-критичара је био оптужен да "глуми Христа", а "Њу мјузикл експрес" је упозоравао: "Пазите, религија вам може уништити смисао за хумор".

Диланова поезија и музика увек су били повезане са етиком, темељним сукобима добра и зла, могу-ћношћу спасења. Али, ни његова вера није била довољно јака: пио је, дрогирао се, губио наду. То је трагедија осећајног човека, самог против свих...

Понављамо: рок музику су створили боголики људи, и у њој није било САМО ЗЛА. Али, на несрећу, оно што се звало "главним током", пречесто је злоупотребљавано за манипулацију младима - од "Битлса" до (анти)Мадоне. Код нас је манипулативни рецепт откривен кад је стигао турбо-фолк, музика за убрзану кретенизацију, у којој више није било ничег осим помаме, и чији је едан младић је потписнику ових редова рекао:

"Знате, то што ви говорите је само делимично тачно. Ја слушам хеви-метал и носим хеви- метал одећу, али нисам сатаниста..."

Рекао сам му: "Знам да већина хеви-металаца нису сатанисти. Они су, углавном, рањиви млади људи којима је у суровом свету потребна светопогледна заштита од исмевачке подлости околине. Многи добри људи, не могавши да издрже притисак зла у свету, постају пијанци; неки постану хеви-металци.

Ако неко тражи Истину и Правду, наћи ће је - и то у вечној истини и правди човека и света. И пишући о тамној страни рок-идео-логије, никад нисам заборављао на логонауте који су у својој потрази успели. Двојица младих Американаца, Јован (Марлер) и Андреј (Вермут) прави су пример за ово. У младости панк-музичари, отровани "нихилином" (Ничеов израз) они су открили Православље, упознајући се са делима оца Серафима (Роуза), такође православног Американца. Замонашили су се и отпочели борбу за ближње. Један од видова борбе је и њихов фанзин "Смрт за овај свет", који наликује на панк-фанзине, и који се бесплатно дели по местима окупљања младих рок-Американаца.

Недавно је код нас, у издању "Светигоре", објављена њихова одлична књига "Деца апокалипсе", посвећена рањеницима у потрази за Смислом. Ова двојица су написала и "Метапанк манифест", износећи где су били и како су дошли до Извора радости.

Занимљиво је да је отац Јован наставио да музицира - снимио је касету "Тужбалице", на којој пева о распећу свог поколења и призива га Васкрсломе. Било би дивно кад би се и у Србији млади ствараоци постарали, више но досад, да пронађу предањски спој византијско-српског наслеђа, и модерних музичких домета.

У Македонији је то, до сада, успешно чиниле група "Анастасија".

 

 

ПретходнаНазадСледећа