Полност и дух нашег времена
Протојереј Џон Велдон Харденбрук [1]
Полност: један од најизвитоперенијих и најлошије схваћених проблема двадесетог века. Наше друштво је опседнуто полношћу. Не можете укључити телевизор, одабрати књигу или часопис, или се возити својим аутомобилом, а да јој не будете изложени.
Резултат такве опседнутости је поражавајући. Она је извршила утицај на готово сваки аспект нашег друштва. Прељубочинство и браколомство широко су распрострањени. Млади људи бивају онеспособљени за живот јер непрестано расте број трудноћа и абортуса у адолесцентским годинама.
Бракови се, такође, често разводе. На 1,8 бракова у Сједињеним Државама долази по један развод. 40 посто деце млађе од осамнаест година има разведене родитеље. Па ипак, управо је полност и њена злоупотреба, која је у корену тих развода, исувише често наша национална преокупација.
Као свештеник цркве и као отац, дубоко сам узнемирен овим изопачењем дара који нам је дат од Бога. Узнемирен сам због онога што он чини нашем свету. Узнемирује ме и због тога што тако много Хришћана постаје његов плен.
Као Хришћани, требало би да будемо пример онима који нас окружују. Уместо тога, изгледа да Хришћани следе вођство овога света. Време је да то зауставимо. Време је да се полност врати тамо где и припада.
Када је Бог стварао полност
Намера Божија била је да створи једног човека за једну жену. Муж и жена треба да постану једно тело и да њихов брак траје током читавог њиховог живота. Исус је једном приликом рекао И биће двоје једно тело. Тако нису више двоје, него једно тело. А што је Бог саставио, човек да не раставља... (Мк. 10:8-9) На тај начин, светост брака је од суштинског значаја за живот у Царству. Говорећи да ће двоје постати једно тело, Исус користи речи које су употребљене и у Старом Завету. Речи „једно тело" означавају једну природу. Сједињавање до кога долази на тај начин није значило неко теоретско јединство. То је истинско јединство, какво је Бог одредио. Брак је, између осталог, и телесно јединство.
Полност је од виталног значаја за брачни однос. Постоји неколико разлога зашто је то тако. Као прво, полни однос је нужан ради рађања. Као друго, он представља интимни облик општења и опуштања. Као треће, и најважније за нашу расправу, полни однос је једно од оруђа које Бог користи да би „двоје постали једно тело". Другим речима, полни однос има моћ да потпомогне узајамну повезаност људи у браку.
Полност је Бог благословио као нешто добро. Она има веома позитивну намену у оквиру брака. На жалост, овај свет је преузео ту добру ствар и изопачио је.
Дух овога века
Сатана је предодредио правац овога света назвавши га „дух овога века". Не може се увек лако указати на оно шта је заправо тај дух. Он је врло варљив - непрестано је у покрету, непрестано се мења. Међутим, и поред свих тих промена, јасно се може видети његово напредовање. У нашем нараштају тај напредак постаје све очигледнији. У најмању руку, можемо видети куда води један његов део. Он води потпуној побуни против богоугодног полног понашања.
О томе сведоче многи облици порнографије који су данас постали лако доступни и друштвено прихватљиви. Прљаве књиге добиле су нов изглед, са блиставим четворобојним корицама, док прљави филмови имају одблесак „уметничког“.
Међутим, још су подмуклији неки суптилни начини којима се полност утискује у нашу колективну свест. Индустрија, базирана на рекламама, све паное је запљуснула полношћу и користи је да би продала скоро сваки производ. Телевизија и филмска индустрија направиле су од грешника хероје. Поп-психологија нам је рекла да је полност безазлена и природна и да потискивање полних потреба штети нашој психолошкој стабилности. Правни систем је прогласио полну везу за „право" међу одраслим особама које на то добровољно пристају.
Није онда чудо да је оно, што се некада звало „живети у греху", постало уобичајена појава, друштвено прихватљива ствар избора, као ни то да су и друге форме полне попустљивости сада распрострањене у тој мери.
Не варајте се
Желим да наведем неколико разлога због којих не треба чинити браколомство или прељубу. Започнимо са десет заповести које осуђују ванбрачни полни однос. Седма заповест каже не чини прељубу.(2.Мојс. 20:14) Како то правилно разумети? То говори сам Господ, а Његов закон записан је у нашој свести. Људи заиста морају сурово да се боре не би ли њихова срца толико отврднула и занемарила тај закон.
Као друго, браколомство ће вас послати у пакао. Оно ће вас коштати Царства Небеског. Писмо каже: Зар не знате да неправедници неће наследити Царство Божије ... Не варајте се: ни блудници... ни прељубочинци... неће наследити царства Божијега.(1.Кор. 6:9-10) Каже се: „не варајте се"... А свет је преварен . Једнога дана, они ће доћи пред престо Божији и рећи „али, сви су то радили".
Па шта? Сви су и сагрешили. Сви су били преварени. Ако волите Господа, онда се немојте заваравати. То ће вас коштати Царства Божијег.
Као треће, браколомство и прељуба ће вас и емоционално и психолошки уништити још у овом животу. Прељуба, „adultero", на латинском значи „предавање своје природе (туђе природе) другоме". То значи да се онда када двоје постану једно тело, дешава и још нешто, осим пуког тренутног задовољства.
Библија пита нас, Хришћане, Не знате ли да су телеса ваша удови Христови? Хоћу ли дакле узети удове Христове и од њих начинити удове блуднице? Боже сачувај! Или, зар не знате да ко се са блудницом свеже једно је тело са њом? Јер је речено 'биће двоје једно тело“.(1.Кор. 6:15-16) Полни однос је предодређен да у брак унесе јединство. Изван брака, међутим, такав начин везивања постаје непожељна појава.
Осврнимо се на човека који је имао мноштво веза. Имао је везу са девојком „А" која је трајала само једну ноћ. Онда је имао везу са девојком „Б" која је потрајала нешто дуже, рецимо годину дана. Онда је њу одбацио и имао везу са девојком „В", којом се напокон оженио. Шта чини живот овог човека? Нешто мало од девојке „А", нешто мало више од девојке „Б", и, надамо се, много тога од девојке „В".
Успомене, сукоби и љубомора којима је пропраћена свака од тих веза пребиваће, у извесној мери, у животу тог једног човека. Извесни део сваке од њих остао је у њему. И он сам је у њима, такође, оставио један део себе.
Свет нам каже да ће кроз полне односе наш живот бити испуњен. Међутим, уколико више упражњавате недозвољене полне односе, утолико ћете више губити сопствени живот.
“Али, ми ћемо се ионако ускоро венчати“
Постоје, исто тако, добри разлози за уздржавање од полних односа пре брака, чак и са особом за коју сте сигурни да ћете се венчати. Предбрачни полни односи стварају неповерење. Једини разлог због кога су мужеви и жене у стању да верују једни другима јесте тај што у полни однос нису ступили док се нису венчали. А било је тешко да се то учини. Знали су да ће се ускоро венчати и живети заједно. Били су заљубљени и желели су да то и покажу. Било је тешко очувати самоуздржање. Међутим, они који су чекали захваљују Богу на томе. Оно што је научено за то време самоуздржања и чекања јесте да, ако су могли чекати тада, могу бити уздржани и ако падну у искушење након што су се венчали. Чекање гради поверење.
Стари клише по коме „чежња не може чекати да би се испунила, али да љубав може чекати да би се потпуно предала" коначно и није тако лош. Ступање у полну везу може изгледати као добар начин да се изрази „љубав", али у чекању има много више љубави. Ако сте већ једном имали предбрачни полни однос, никада не можете бити сигурни да поново можете имати пуно поверење у свог партнера или у самога себе. Видео сам да се такве ствари дешавају у браковима, чак и када прође много година од дана када су супружници изменили брачне заклетве.
Предбрачни полни односи такође вас остављају отвореним за одбијање. Полни однос је једна од најрањивијих ствари које можете учинити у животу. Створени сте да у том тренутку будете осећајни и нежни, а не окамењеног срца. Ако вас тај младић или девојка остави након што сте са њим (њом) имали полни однос, нешто ће се догодити. Осетићете се одбачено. Подићи ће се зидови и ви ћете убрзо говорити: „Не желим да поново будем повређен". А онда, када већ годинама будете у браку, имаћете много тешкоћа да се опустите. Шта није у реду? Несвесно, ви још увек мислите: „Могао бих бити повређен. Морам заштитити самог себе". Ти предбрачни односи вас коштају. Они вас и даље прате.
Бежите од блуда
Речено је да међу гресима нема разлике. Један (грех) исти је као и други. Не обмањујте сами себе. Они се разликују по последицама које остављају на вас. Како то могу доказати? Ко се сједини са Господом један је дух са Њиме. Бежите од блуда. Сваки грех који човек учини ван тела је, а који блудничи своме телу греши.(1.Кор. 6:17-18)
Шта апостол Павле овде каже? Ако опљачкате банку, ви можете вратити новац. Међутим, није исто и у случају блудничења. Оно непосредно продире у вашу душу и не можете га вратити.
Данас је уобичајено да људи који треба да се венчају имају предбрачне полне односе. Ако сте Хришћанин и ако вам се то догодило, ја не желим да вас оптеретим осећањем кривице. Касније ћу објаснити како Божије исцељење и опроштај могу делати у вашем животу.
Да ли схватате шта желимо да кажемо? Желимо да они који нису у браку, ступе у брак у чистоти, не уносећи у њега мноштво проблема из своје прошлости. То желимо за наше кћери. Желимо да их видимо чедне и одевене у беле хаљине на њиховом венчању. Желимо чистоту за своје синове и све младиће у нашим црквама.
То неће бити лако у нашој култури, која у много чему охрабрује прихватање ставова овога света према полним односима. Биће потребно да у нашим црквама постоје позитивни обрасци које ће следити млади људи и жене. Потребни су нам парови који на дан свог венчања могу стати и непостидно рећи „ми смо чедни", чак иако више није модерно да се то каже.
Заливање пумпе
Америчка култура додворава се грешним страстима чинећи грљење и миловање[2] прихватљивим понашањем. Чак и у круговима у којима је предбрачни полни однос још увек табу, постоји став да је исправно чинити све што води полном акту све дотле док се заустављате непосредно пре тог чина. Шта има лоше у грљењу и миловању међу младима на љубавним састанцима? Дозволите ми да упитам: чему служи грљење и миловање?
Ако сте одрасли на селу или сте имали деде и баке који су тамо живели, вероватно знате нешто о „заливању пумпе". Да би се добила вода из пумпе, морате у њу најпре ставити мало воде па тек онда почети да притискате ручицу, тј. да пумпате. Проћи ће извесно време док пумпа проради. Залили сте пумпу да бисте добили воду.
Шта се постиже грљењем и миловањем? Њима се залива пумпа. Они постоје зато да би се окончали полним актом. И то је велика ствар - у браку - да би се ствари развијале у том правцу. Међутим, таквом „заливању пумпе" нема места нигде осим у освештаном браку.
Колико је само одраслих људи, и оних који су у браку, и оних који то нису, доспело у невољу управо на том месту? Оно што започиње као „невин" додир води не тако невиној страсти и ускоро се претвара у необуздану похоту. Крајњи исход је увек исти - уништени животи, уништени бракови и отуђеност од Бога.
За младе људе то је подједнако трагично чак и ако се грљење и миловање не окончају прељубом. Зашто? Зато што разарају истинску сврху полне везе каквом ју је Бог замислио.
Мислило се да грљење и миловање служе да тај акт учине узбудљивим. Осећа се „подилажење жмараца" и сличне ствари и то је забавно и чудесно. Али, створено је зато да бисте могли окончати тај акт! Не говорим о површним додирима или пољупцу у образ. Говорим о грљењу и миловању. Њихов циљ је да подстакну.
Неки од људи које сам саветовао имали су проблема због таквог почетка и прекидања страсти. Након венчања, питали су се зашто не могу да окончају полни чин. Када сам их упитао шта су радили на љубавним састанцима, рекли би: „Били смо загрејани и узбуђени све до последњег тренутка. Онда бисмо се зауставили и покушали да се „охладимо". Ако сте то често упражњавали, то ће вас спутавати када будете у браку. Ваше тело није замишљено тако да буде прекинуто у том тренутку. Бићете фрустрирани.
Данас многи млади људи живе у сталној сексуалној фрустрацији. То се нарочито односи на љубавне парове који се грле и милују, настављајући да подстичу своје страсти. Извесна количина полне напетости може се очекивати код оних који нису у браку. Грљење и миловање су, међутим, крајње фрустрирајући и ствари чине још тежим. Фрустрирајуће је када не можете да окончате оно што сте започели.
Ако, пак, не желите да окончате, упитао бих вас онда: „зашто сте уопште и започињали"? Немојте чак ни почињати да заливате пумпу. Не искушавајте саме себе подстичући своје страсти. Зашто беспотребно уносити фрустрацију?
Рећи ћу вам ко уистину ужива у првој брачној ноћи - они који су се уздржавали. Уздржање увек чини празник тако пријатним. Време када нисте у браку јесте време за уздржавање. Какво је то узбуђење ако пар у првој брачној ноћи каже: „Па, биће као и претходне ноћи и толико других које смо провели заједно".
Прва брачна ноћ двоје чедних је нешто чудесно. Њима нису потребни саветници. Они не пате због недостатка сексуалног искуства. Зашто? Зато што они не могу да погреше. Сматрам да имају педесет година да се прилагоде. И то је узбудљиво прилагођавање, заиста јесте. Током година, њихов полни живот постајаће све бољи и бољи.
Али, ја сам већ правио грешке...
Шта се дешава ако сте један од оних који су имали много лоших веза или сте имали полне односе пре брака? Па, Господ је наш Спаситељ. Он је и Исцелитељ. Искупљење које нам Он дарује може донети велико исцељење нашим разореним животима.
Желео бих да ипак будем врло искрен. Ако одсечете палац и приђете Цркви највероватније је да нећете добити други палац уместо њега. Наравно да то Господ може учинити, али се то, по свој прилици, неће догодити. Ипак, ви уистину можете чинити добро. Ви можете да будете без палца, а опет да учините много тога. То је један пример онога што се дешава са нашим осећањима.
Понекад, имајући у својој прошлости пред- и ванбрачна полна искуства, улазимо у Цркву откривајући да смо погубили неке делиће себе. То, међутим, није подједнако добро као у случају да нисмо имали такве односе.
Разлика је у томе што је за онога ко је имао таква искуства нешто теже да живи хришћанским животом. Ми тежимо томе да се боримо и водимо битку против понављања грехова из прошлости. Искушење је веће. Сатана то зна и он куца на иста врата. То јесте нешто теже, али ви у томе можете успети. Живот је суровији, али Господ је милостив. Он се обраћа Коринћанима и каже да ... ни блудници... ни прељубочинци неће наследити Царство Божије... и такви бијасте неки. Њихова прошлост је била разуздана и вама је то познато. У самом центру тог града постојао је огроман идолопоклонички олтар а уз њега и неколико стотина проститутки које су чиниле део тог култ. И такви бијасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа Исуса Христа и Духом Бога нашега..(1 Кор. 6:11)
То је добра, блага вест! И како се причешћујете Телом и Крвљу Господњом, како све више напредујете у хришћанском животу, и уколико се све више и више уподобљујете лику Христовом, исцелиће се и сама ваша душа. Ви се можете опрати и постати бељи од снега и, ако се то догоди, стати пред Бога као да сте поново девствени. Господ је милосрдан у тим стварима и, после извесног времена, исцелиће вас. Будимо, међутим, поштени, и признајмо да је постало теже живети хришћанским животом стога што сада жањемо оно што смо посејали. Спасавају нас покајање и искрена исповест пред духовним оцем.
Рат двају царстава
Ми водимо рат. Ако мислите да је живот било шта друго него рат или да је Хришћанима лакше, боље је да поново прочитате Прву посланицу Петрову, гл. 5, ст.8. Сатана је лав који риче. Он је злобан и немилосрдан. Он од (свог) пада ратује против Господа и употребиће све чиме располаже да би уништио народ Божији и Његово царство.
Време је да Хришћани преиспитају своје ставове према полности и да престану да потпадају под утицај нездравог духа овог доба. Тај дух потиче непосредно од Сатане и води уништењу. Стражите пред њим! Не дозволите му да вас обузме! Небогоугодно полно понашање јесте оруђе непријатеља и он га је већ безброј пута употребио. Хајде да сви обратимо пажњу на упозорење које се даје младићу у Причама Соломоновим, поглавље 7, јер нам се овај искварени 20-ти век обраћа позивом оне исте блуднице:
Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем; јер ми муж није код куће, отишао је на пут даљњи, узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређен дан. Наврати га многим рјечима, глатким уснама одвуче га. Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у ланце да буде кажњен, докле му стријела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да ће је коштати живота. Зато, дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих: немој да застрањује срце твоје на путеве њене, немој лутати по стазама њеним; јер је многе ранила и оборила, и много је оних којеје побила. Кућа је њена пут паклени који води у даоје смрти.[3]
А Хришћанство је пут чедности који води у живот вечни.
[1] о. Џон Велдон Харденбрук је протојереј у цркви Светог Петра и Павла у Бен Ломонду, Калифорнија. Уредник је часописа „AGAIN”
[2] У оригиналном тексту „petting“