Окултна болест
Свештенослужитељима и православним лекарима добро су познате трагичне последице лечења људи код екстрасенса, биоенергетичара и врачева. Уколико они нису једноставно шарлатани, већ стварно екстрасенси, у низу случајева они који им се обраћају могу да добију олакшање или чак исцељење својих обољења. Али након истека неколико месеци, ређе године дана (према мојим запажањима, најчешће од 2 до 6 месеци) болест се враћа с новом снагом, но сада ју је далеко теже лечити, често бивају нападнути и други органи, развијају се тешки психички поремећаји који понекад доводе и до самоубиства.
Наше духовно-терапеутско искуство рада с људима који су се лечили код екстрасенса, биоенергетичара и тзв. исцелитеља, омогућава нам да издвојимо следеће синдроме „окултне болести".
Психотични, или психосоматски синдром који се развија по типу у психијатрији добро познатог синдрома Кандинског-Клерамбоа. Он се испољава на следећи начин. Обично се код психички потпуно здравих људи извесно време након лечења код екстрасенса појављују несхватљиви, тзв. немотивисани страхови, тј. страхови не зна се од чега и не зна се због чега. Затим се с новом снагом обнавља болест због које су се обраћали окултистима, или болест прелази на други орган. При томе се обољење врло тешко лечи или се уопште не може лечити. Неретко, аналогно обољење се развија код блиских чланова породице: код деце, мужа или жене (чешће код жене, ако се екстрасенсима обраћао муж, или ако је почео да се бави екстрасензориком). После овога се јављају мотивисани страхови типа неурозе присилних страхова, на пример, страх од смрти или страх да ће се нешто догодити деци или другим блиским људима, страх од вожње у саобраћају. На овој позадини човек почиње да чује „гласове" који му наређују да чини ово или оно. Појављује се депресивно стање које се постепено појачава, гласови постају све наметљивији, почињу да управљају психом, почињу да намећу помисли о самоубиству. Болесници предузимају покушаје самоубиства и неретко се тиме и завршава њихов живот.
Као пример ћу навести неколико запажања.
Млада девојка С, студенткиња Медицинског факултета, уписала се у школу екстрасенса. Након две недеље после почетка наставе, када су их учили да „дају и примају енергију" осетила је јаку главобољу, вртоглавицу, лупање срца, болове у срцу, спазмичке болове у стомаку, појавили су се несхватљиви страхови, нешто касније јој се развило депресивно стање. „Лечење" код екстрасенса је само погоршало њено субјективно осећање. Прошла је испитивање код кардиолога, терапеута, гастроентеролога, ендокринолога и неуропатолога. Дијагноза није била постављена.
Стање се стално погоршавало, почела је да чује гласове који су је наговарали да се баци под воз. По савету своје другарице - вернице, дошла је у православну цркву, исповедила се, свештеник јој је дозволио да се причести, а затим ју је помазао јелејем. Након исповести, причешћа и помазања јелејем стање се побољшало. Ишчезли су „гласови" и помисли на самоубиство. По благослову свештеника причешћивала се сваке недеље током месец дана. Стање се знатно поправило. Након три месеца после овога осећала се нормално. Настојањем свештеника контакте са екстрасенсима је прекинула одмах након првог доласка у цркву.
Младић Д., 20 година, некрштен. Након завршетка школе почео је активно да проучава окултну литературу. Почео је да практикује астралне изласке из тела. На позадини бављења окултизмом и гладовањем појавили су се симптоми психотичног растројства: изјавио је да је направио велико откриће, појавиле су се главобоље, почео је да чује „глас" који му је говорио да су сви људи роботи и наредио му је да бежи од куће, што је он и учинио. Отпутовао је из Москве, али је био скинут из воза, јер му је „глас" наредио да се скине потпуно го. Доспео је у психијатријску болницу. Након отпуштања из болнице, почео је да скврнави иконе: икону Спаситељеву је пробадао иглама, а икону бл. Ксеније Петроградске је избацио...
Дечак Павле, 10 година. У вези са оштро израженом психо-говорном и претераном покретљивошћу дечакова мајка се обратила екстрасенсу. Обављено је 20 сеанси „лечења". Није му било боље, напротив, хипердинамични синдром се појачао. Након годину дана у сну су почели да му се појављују напади страха. Видео је демоне који су ишчезавали тек након читања молитава над њим и кропљења светом водицом.
Ноћу су почели да поред његовог узглавља стављају Еванђеље. Напади ужаса и виђења су нестали, али када су заборављали да ставе Еванђеље, они су се поново појављивали. Након исповести родитеља и детета, његовог причешћа и помазивања јелејем, страхови и виђења су нестали.
Скреће пажњу следећа околност: неверујући људи који не посећују храм, не читају религиозну литературу, не живе црквеним животом, као и деца из нерелигиозних породица, неретко након лечења код окултиста почињу да виде демоне. Тако су се поводом избијања кожне дијатезе код девојчице од 7 година, њени родитељи обратили лекару-хомеопату. Лекар је био екстрасенс и астролог. (само да напоменемо да су се велики светилници Цркве Христове као што су били Свети Теофан Затворник, Свети Игњатије Брјанчанинов, АлексејХомјаков и Свети Јован Кронштатски бавили хомеопатијом и да су је благосиљали. Игњатије Брјанчанинов је преписивао својој болесној духовној деци хомеопатске лекове, Св. Јован Кронштатски је био почасни члан једног хомеопатског друштва, и осветио прву хомеопатску клинику у Петербургу, итд. Свети Теофан Затворник у једном свом писму одлучно одбацује било какву везу хомеопатије и месмеризма. Покровитељи хомеопатије били су и Цар Мученик Николај Романов, грузијски патријарси Калистрат и Јефрем. Ако се неко поред хомеопатије бави и астрологијом или неком другом врстом окултизма, онда је то опасно. За више о томе погледајте на http://karelin-r.ru/diskuss/30/1.html - примедба Православног Одговора). Након лечења код њега девојчица је након 1,5-2 месеца почела да види демоне који су је застрашивали, а затим приморавали да не слуша родитеље. То је био повод да девојчицу крсте. Након крштења је престала да види демоне.
Дечак од 9 година је патио од енурезе (ноћног мокрења). После гледања телевизијске сеансе А. Чумака почео је да види демона који га је приморавао да не иде у цркву и да не похађа црквену недељну школу. Након разговора свештеника са дечаковим родитељима, исповести, причешћа и помазивања јелејем, престао је да виђа демона и чује његов глас.
Мушкарац од 33 године, неверник, некрштен, прошао је кодирање код психотерапеута поводом алкохолизма. Ускоро је после овога осетио потиштеност и апатију. Након 4 месеца почео је да види демона који га је убеђивао да изврши самоубиство. Развило се депресивно стање. На савет пријатеља, верника, примио је крштење, након чега је престао да види демона, расположење му се побољшало и почео је да се осећа сасвим добро.
Може се навести мноштво сличних примера. Скреће пажњу чињеница да се оваква стања тешко лече уобичајеним методима лечења. Крштење некрштених болесника, исповест и причешће, помазивање јелејем, духовни разговори, доводе или до излечења или до побољшања на чијој позадини лечење већ даје добар резултат.
А ево нешто другачијег примера.
Једна болесница, верница, обратила нам се за медицинску помоћ, жалећи се на наступе главобоље, вртоглавице, мучнину, поремећај сна, депресивно стање, немир и страх за своју породицу. Ускоро су се сличне жалбе појавиле и код двојице њених синова - од 11 и 7 година, само изражене у тежем облику, нарочито код млађег сина. Приликом испитивања у медицинским установама ништа нарочито није било пронађено, дијагноза није постављена, а лечење није дало позитивне ефекте. Из разговора с њом разјаснило се да је њен муж пре годину дана почео активно да се бави екстрасензориком и биоенергетиком. Њени савети и молбе да се не бави тиме били су безуспешни.
Исповест, стално причешћивање и помазивање јелејем смањили су испољавање обољења код свих чланова породице, али нису довели до излечења. У разговору са њеним мужем успело ми је да га наговорим да прође кроз чин одрицања од бављења окултизмом и да се исповеди. Ускоро након овога сви чланови породице су оздравили.
Нарочито тешко „окултна болест" протиче код деце. Након сеанси А. Кашпировског код неке деце, склоне епилепсији, развијали су се тешки епилептички напади, све до епилептичког статуса, када напади следе један за другим, те их је уобичајеним терапијским мерама немогуће зауставити. Таква деца су морала да буду хоспитализована у реанимациона одељења. Нисмо увек могли да их спасемо. Било је смртних случајева код деце, или су се запажали тешки поремећаји све до декортизације - пропадања коре великог мозга, те су ова деца тако постајала веома тешки инвалиди.
Самоубиства или покушаји самоубиства карактеристични су за одрасле и омладину. Више пута сам имао прилике да посматрам младе људе који предузимају покушаје самоубиства на позадини „окултне болести" која се развила након почетка бављења екстрасензориком или другим врстама окултизма.
Епископ Самарски и Сизрански Сергије такође истиче везу самоубиства и окултизма. Према његовим запажањима у епархији је у порасту број самоубиства међу омладином. Он сматра да је то последица бављења окултизмом, јер живот без Бога, нарочито када је човек опседнут окултизмом, нарушава духовни мир. „Они који се одушевљавају екстра-сензориком, изражавајући се речима младих људи, 'почињу да шизе'... Нема беле, зелене, црвене и црне магије, постоји просто магија, а боје ништа не значе".[1]
Друго испољавање „окултне болести" јесте синдром присилних страхова. Више пута сам имао прилике да посматрам болеснике код којих се одмах након посете екстрасенсима или врачима развија синдром присилних страхова који се нису могли лечити уобичајеним методима. Само су вишекратна исповест, причешће, помазивање јелејем уклањали нападе страхова и омогућавали лечење болесника.
Једна млада жена се обратила врачу због опште узнемирености и преосетљивости свог одојчета. Врач је нешто шапутао, читао, како је говорио, „молитве", прскао дете водом. Извесно време након овога дете је постало спокојније, али код жене се развио тежак страх за живот детета. Није могла ни да спава, ни да се бави домаћим пословима, погоршао јој се апетит, стално је мислила како ће се детету десити нешто лоше, и очекивала је његову тешку болест и смрт. Њено душевно стање се одразило на детету, те је оно постало још немирније, него пре посете врачу. То је, са своје стране, погоршало женино стање. Престала је да спава, скоро ништа није јела, плакала је, отежано је општила с рођацима и мужем. Лечење код психијатра и психотерапеута није уродило плодом. Након духовног разговора са свештеником, исповести и причешћа, наступило је побољашње, и на тој позадини лечење код психијатра практично је уклонило симптоме болести.
Трећа пројава „окултне болести", према нашим запажањима, јесу имунолошки поремећаји и смањење имунитета. Чешће се то запажа код деце. Она почињу често да оболевају од прехлада, пнеумоније и отитиса (упале средњег уха). О смањењу имунолошке реактивности под утицајем „лечења" код екстрасенса саопштава у својој књизи „Дијагностика карме" С. Н. Лазарев, који је и сам екстрасенс и примењује понекад у својој пракси и методе врачања и магије.
Једном ми се обратила млада жена која је завршила курс „лечења" код екстрасенса поводом гинеколошког обољења. Ускоро су се након ових сеанси код ње појавили симптоми дуготрајног акутног респираторно-вирусног обољења које је прешло у бронхитис, а затим у пнеумонију. Ускоро се након пнеумоније код ње развио отитис, упала горњовиличне шупљине, затим опет бронхитис, пнеумонија, стоматитис, па отитис. Имунолошко испитивање крви показало је стање имунодефицита.
Четврта и то не ретка пројава „окултне болести" јесте повећано оболевање од онколошких болести, муњевити раст већ постојећих тумора и малигнизација доброћудних тумора (тј. њихово прелажење у злоћудне). Имао сам прилике да не једном посматрам муњевити раст тумора великог мозга код деце након гледања телевизијских сеанси А. Кашпировског. Након 1,5-2 недеље тумор је достизао огромне размере (према подацима компјутерско-томографског испитивања), тако да је операција постала немогућа. Посматрао сам такође неколико пута и брзи раст тумора грудне жлезде, грлића материце и миома материце код жена након „лечења" код екстрасенса и малигнизацију полипа дебелог црева.
Неки свештеници такође запажају повећано оболевање од онколошких болести код екстрасенса, њихових блиских сродника и код људи који се обраћају за „помоћ" екстрасенсима. О томе такође сведоче и запажања лекара.
Треба поменути и немедицински аспект негативних последица контаката са екстрасенсима: знатно погоршање моралне микроклиме у породици или колективу. Веома је карактеристично у том погледу сведочење једне моје студенткиње К. Она је испричала да је у болници у којој ради била организована школа екстрасенса од три степена: на првом степену су се обучавали да дају и примају енергију, на другом степену - да дијагностицирају и лече, а на трећем степену је требало да уче општење са „космичким силама". Њена другарица која је почела да учи екстрасензорику, ускоро је осетила главобољу, вртоглавицу, осећај немира и страха, тј. код ње се развио психосоматски синдром. Након што су предавачи-екстрасенси покушали да је лече, њој је било горе, и они су одбили да је даље лече. Осим тога, у одељењу болнице у којем је била организована школа екстрасенса, међу сарадницима су се нагло погоршали односи, почеле су да избијају сталне свађе и скандали, а рад је постао толико онемогућен да је управа болнице морала да затвори то одељење.
Неки директори и педагози-дефектолози дечијих домова-интерната за децу ометену у развоју и сирочад, истичу да су након посете њихових установа од стране екстрасенса ради лечења деце, ова постајала преосетљива, раздражљива, тврдоглава и агресивна. Код њих је долазило до поремећаја сна, развијала се онанија, постајала су неконтролисана.
Може се навести мноштво сличних примера. Између 1992. и 1993. године, када сам био директор рехабилитационог центра за омладину са последицама дечије церебралне парализе, два пута сам попустио наговарањима лекара и дозволио сам екстрасенсима да покушају својим методима да лече инвалиде који пате од церебралне парализе. У оба случаја код деце је одмах након сеансе настајало акутно погоршање стања: развијала се јака главобоља, вртоглавица, повраћање, нагло се подизао артеријски притисак, погоршавале су се моторне способности.
Недавно је код мене на пријему био дечак од 13 година који болује од церебралне парализе: он не седи, не хода, не говори. Међутим, пре две године је говорио, пузао је, могао је да седи и помоћу специјалних справа је могао да хода. Ове способности је изгубио након сеанси са екстрасенсом. Преглед дечака је показао да он заиста пати од дечије церебралне парализе, а не од неког прогресивног дегенеративног обољења (дечија церебрална парализа није дегенеративно обољење, па према томе не прогресира, а стечене моторне и говорне могућности по правилу не ишчезавају).
На тај начин, на основу ових запажања се може извући закључак да се приликом органских оштећења мозга негативна дејства окултног лечења испољавају нарочито снажно. То се потврђује и многобројним посматрањима последица током и након телевизијских сеанси Кашпировског: од 1 до 2 часа након сваке сеансе у сва реанимациона одељења московских дечијих болница допремана су деца с тешким епилептичким статусима. Зашто се ово догађало, биће јасно када будемо говорили о електронеурофизиолошким феноменима, повезаним с медитацијом и екстрасензориком.