Проглас Грчке Цркве против

Масонерије 1933. године

 

Архијерејски сабор Грчке цркве је на свом заседању 12. октобра 1933. једногласно усвојио следећи проглас: Слободно зидарство није обично филантропско удружење или философска школа, већ представља мистични систем који подсећа на античке паганске мистеријске религије и култове из којих и сама вуче корене, а чији је настављач и обновитељ.

Та веза између слободног зидарства и античких идолопоклоничких мистерија показује се у свему ономе што се догађа и изводи то-ком иницијација. Као и у ритуалима древних идолатријских мистерија, понавља се драма деловања и смрти магијског бога, када иницијант умире заједно са заштитнаком религијске магије, а која је увек митска особа која симболички представља Сунце природе, које умире зими, а поново се рађа у пролеће.

Исто тако, у иницијацији трећег степена, где је заштитник слободног зидарства Хирам, на известан начин понавља се његова смрт када иницијант пати заједно са њим и, чак, бива ударан истим предметима, по истим деловима тела, као и Хирам. Према призвању угледног учитеља слободног зидарства, Хирам је, као Озирис, као Митра и као Бахус - једна од персонификација Сунца.

Тако је слободно зидарство, како је већ речено, магијска религија, потвуно различита, одвојена и страна хришћанској вери. Чињеница да поседује сопствене храмове са олтарима - скида сваку сумњу са ове тврдње... Ово има своје религијске церемоније... Има своје иницијације, сопствене ритуале, хијерархијски поредак и строгу дисциплину.

Као што се може закључити из масонских АГАПА и прослава зимске и летње равнодневице са религијским обредима и општом радошћу - оно је физиолатријска религија. Заиста се, на први поглед, чини да се слободно зидарство може изједначати са сваком другом религијом, зато што оно није директно заинтересовано којој вери иницијант припада.

Ово се, међутим, објашњава његовим синкретичким карактером и доказује нам да је, у овој тачки, оно само плод и наставак античких идолатријских мистерија, а које су међу иницијанте примале обожаваоце свих богова. Али, како магијске религије, и поред тобожњег духа толеранције и прихватања других богова, теже сннкретшму који поткопава и постепено руши поверење у друге религије, тако данас масонерија, која жели да у себи постепено сажме цело човечанство, обећавајући да ће донети морално савршенство и познавање истине - уздиже себе на позицију над-религије, гледајући на све остале (укључујући и хришћанство) као на себи недорасле...

А сама чињеница да слободно зидарство ствара братство које искључује сва друга братства (која слободно зидарство сматра „необученим“, чак и кад су хришћанска), јасно говори о његовим претензијама да буде над-религија. Ово значи да масонском иницијацијом хришћанин постаје брат муслиману, будисти или било ком рационалисти, док му хришћанин, који није уведен у масонерију, постаје странац.

С друге стране, слободно зидарство се, наглашено издижући знање н помажући слободно истражавање, односно „размицање граница у потрази за истином“ (према његовим ритуалима и уставу), а још више усвајајући „природну етику“ - оштро супроставља хришћанској вери. Јер, хришћанска религија уздиже веру изнад свега, омеђујући људски разум границама постављеним Божијим откривењем и водећи до светости кроз натприродну (Божју) благодат.

Другим речима, док хришћанство, као религија Откривења, поседује своје рационалне и надрационалне догме и истине, и тражи прво веру, а моралну структуру заснива на натприродној Божјој благодати, дотле слободно зидарство има само натуралну истину и своје иницијанте учи слободном мишљењу и истраживању искључиво путем разума. Своју моралну структуру заснива само на природним снагама човека и има само земаљски циљ. Зато је потпуно јасно да су хришћанство и слободно зидарство две неспојиве супротности. Природно је да су различите цркве заузеле став против слободног зидарства.

Не само да је Западна црква, из својих разлога, жигосала масонски покрет бројним напским енцикликама, већ су лутеранске, методистичке и презвитеријанске заједнице, такође, објавиле да је он неспојив са хрићанством. Православна црква, је, у целини, задржала богаство хришћанске вере, борила се протестујући против слободног зидарства, кад год би се то питање поставило.

Недавно је међу-православна комисија, која се окупила на Атосу и у којој су били представници свих аутокефалних Православних Цркава, окарактерисала слободно зидарство као „лажни и антихришћански систем“.

Сабор епископа Грчке цркве довео је следеће закључке, које је, на горе поменутом заседању, извукао из претреса и расправе Његове Светости архиепископ атински Хризостом:

„Слободно зидарство никако не може бити у складу са хришћанством, док год је тајна организација и док год делује и подучава магијама, тајнама и богоборачком рационализму. Слободно зидарство за своје чланове прихвата не само хришћане, већ и Јевреје и муслимане. Сходно томе, свештеницима се не може дозволити да учествују у овом удружењу.

Сматрам да треба рашчинити сваког свештеника који су у слободно зидарство ушли без довољно размишљања и без провере - да прекину сваку везу са њим, јер је једино хришћанство религија која учи апсолутној истини и испуњава све религиозне и моралне потребе човека. Сви епископи Грчке Цркве су, сложно и једногласно одобрили претходно речено, и ми објављујемо да сва деца верна Цркви, морају да се одвоје од слободног зидарства...

Неканонски је припадати у исто време Христу, а тражити искупљење и морално савршенство изван Њега. Због тога је истинско хришћанство неспојиво са слободним зидарством.

Зато, сви који су умешани у шшцијације масонских мистерија морају, од овог тренутка, да прекину све везе са масонским лажима и активностима, и нека буду сигурни да ће на тај начин обновити спону са нашим Јединим Господом и Спаситељем, а која је ослабила због незнања и погрешне процене вредности...“

 

 

 

^