Карактер и циљеви посете

 

„Духовни празник" почео је још на аеродрому „Бњаса" Од поздрава које су архијереји и свештеници разменили пред читање Символа вере, то је израз пуног (укључујући и евхаристијско) јединство у вери. Цитираћемо уреднички текст Лелије Мунтјану, под насловом „Литургија на отварању" (новине „АДЕВАРУЛ"):

„Приликом целива у рамена, која су два архијереја - свети отац и свеблажени патријарх - разменили током сусрета - у једном трену ујединили су се хришћански Запад и Исток. „Христос између нас", прошаптао је Иван Павао II, додирујући уснама свештене одрежде Теоктистове. „И јесте и биће", тихо је одговорио Теоктист, додирујући уснама свештене одежде Ивана Павла II.[1]

Екуменистички дух папске посете пројавио се још на самом почетку, осетивши се веома у поздравној речи румунског председника Емила Константинескуа који је, ослањајући се на екуменистичко богословље, назвао је римокатолицизам и православље „двама плућним крилима Европе".[2]

„Први пут та два плућна крила дишу скупа ваздух братске нормалности и опште наде", изјавио је Константинеску. „НЕКА CE TO ИСКУСТВО ПРЕТВОРИ У ТРАДИЦИЈУ НА КОРИСТ СВИХ СЛЕДБЕНИКА ИСУСА ХРИСГА!"

Одмах после председника папи се обратио и патријарх Теоктист. „С БОЖЈИМ БЛАГОСЛОВОМ СТУПИЛИ СТЕ НА РУМУНСКУ ЗЕ-МЉУ, ВАША СВЕТОСТИ", биле су прве речи православног јерарха упућене римском понтифексу. У својој беседи патријарх је „црквом сестром назвао не само Рим који је отпао од васеленске Цркве и, у складу с тим, унијате под његовом јурисдикцијом (који се називају још  гркокатолици), него се сетио и осталих „Цркава - сестара" у Румунији.[3]

Према патријарху Теоктисту, „по Божјој вољи" у том часу оба архијереја су имала могућност да се „СКУПА УТЕШЕ КРОЗ НАШУ И ВА-ШУ ЗАЈЕДНИЧКУ ВЕРУ, по мисли апостола Павла", да би се радовали они који су „дубоко растужени поделама у нашој Цркви", и да скупа „благовесте ОНИМА КОЈИ ПОЛАЖУ НАДУ У НАШЕ 3 АЈЕДНИЧКО ДЕЛО".

О каквој „заједничкој вери", „нашем делу" и „заједничкој благовести" говори румунски патријарх? Да ли је он у своје изразе сместио јасан догматски и вероисповедни смисао? Ако са римокатолицима имамо „једну и исту веру" и „заједничку благовест", да ли то подразумева римске догмате о исхођењу Светог Духа и од Сина (filioque), папском првенству и непогрешивости, учење о чистилишту, догмат о непорочном зачећу Пресвете Богородице, учење о тварној благодати, прелешћу унакажено „духовно искуство" римокатоличких аскета и мистика? Ако то значи то, онда су патријархове речи јавна проповед јереси, која је саборно осуђена од стране Православне Цркве два пута - на саборима у Цариграду 879 - 880. године и 1054. године, и разобличена у богословским радовима низа Светих Отаца Цркве. Ако су та слова израз „ЦРКВЕНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ“, ако патријарх није хтео да каже управо то што је рекао, него је хтео да остави „ДОБАР УТИСАК НА ЕВРОПЉАНЕ",[4] какав је понижавајући компромис с православном вером начинио тим блиставим вербалним кокетирањем први међу румунским епископима?

ЕКУМЕНИСТИЧКА ЕКЛИСИОЛОГИЈА У АКЦИЈИ - ето како је на најбољи начин могуће окарактерисати богословским језиком папину посету Румунији. To је био корак ка постепеном остварењу неправославног јеретичког погледа смештеног у поменути баламандски текст, да су римокатоличка и Православна Црква „сестринске" са подједнако дејственим благодатним Тајнама.

Римокатолички представници су изразили суштински циљ овако:

„Није реч само о пастирској посети католицима, него и о ЕКУМЕНСКОМ СУСРЕТУ ОГРОМНОГ ЗНАЧАЈА, О ЈЕДНОМ ОДЛУЧНОМ КОРАКУ У ДИЈАЛОГУ СА ПРАВОСЛАВНИМА НА ПРАГУ ТРЕЋЕГ МИЛЕНИЈУМА ПРИП АДНИКА ЈЕДНЕ, АЛИ ЈОШ УВЕК ПОДЕЉЕНЕ ХРИШЋАНСКЕ ЦРКВЕ. ВЕРУЈЕМО ДА ПОСЕТА ПАПЕ ИВАНА ПАВЛА II УДАРА ПЕЧАТ УЛАСКУ ЕКУМЕНИЗМА У НОВУ ФАЗУ, у којој ће општење и узајамно посећивање предстојатеља хришћанских Цркава и папе играти значајну улогу".[5]

Папина посета Румунији ће несумњиво дати нови снажни импулс богословском дијалогу између „сестринских Цркава" и ствараће „братску атмосферу" између православних хришћана и отпалих од Цркве унијата, а „ПОДСТАЋИ ЋЕ И СТВАРАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ САВЕТА ЦРКАВА", што је мисао коју је исказао сам папа обраћајући се патријарху Теоктисту после заједничке молитве у патријаршијској саборној цркви. Занимљив је напис о посети објављен у италијанским новинама „Република" који открива један од закулисних циљева исте. „Пут у Румунију је био генерална проба, коју је разредио румунски патријарх Теоктист. Била је припремљена тако да се свиди патријарху московском и све Русије Алексеју II". [6]

Годину дана пре посете Румунији, подсећају новине, Иван Павао II је као свој циљ поставио посету „Трећем Риму" - Мокви, и, на крају, тај циљ је сада близу. Посета папе Ивана Павла II Румунији отвара врата „за посету римског првосвештеника Москви", изјавио је пред новинарима ватикански представниик за штампу Јоаким Наваро Валс. „Папина посета не само да отвара двери - она је ПРОБОЈ НА ПУТУ КА ИСТОРИЈСКОЈ ПОСЕТИ ПАПЕ МОСКВИ". Она може да постане „ПРВА У НИЗУ ПАПИНИХ ПОСЕТА ПРАВОСЛАВНИМ ЗЕМЉАМА",[7] сматра секретар за штампу Валс. Оцењујући папину посету Букурешту, други представник Ватикана је подвукао да је папи, први пут после „велике шизме" 1054, успело да „САГРАДИ МОСТ ИЗМЕЂУ ИСТОКА И ЗАПАДА". По његовом мишљењу, за-нимање које су друге Православне Цркве показале према папиној посети Румунији, отвара пут ка јединству свих који верују у Христа. Папски нунције вели: „Сада је наш проблем ДА ЛИ ЋЕМО УСПЕТИ ДА НАЂЕМО ПУТ У МОСКВУ".[8]


 

[2] Такав метафорички израз користе „православни“ јерарси. Тако, на пример, цариградски патријарх Вартоломеј тврди да су Православље и папизам „два плућна крила Тела Христовог" The Orthodox Church", фебруар 1993, страна 6.) О тој основној еклисиолошкој истини говорио је цариградски патријарх у поздравном слову кардиналу Едуарду Касидију на храмовном празнику у Фанару, 30. новембра 1992. (Епискепсис бр. 1, 1-15. јануар 1993. год, стр. 14). 

[3] „Romani sunt o punte intre Orient si Occident – discursul Fericitului Psrinte Patriarh Teoctist pe aeroport" - „Romania/Libera", 8. IV 1999.

[4]  „Присуствовање није саслуживање", „Црквени весник", бр. 10, мај 1999.

[5] Cauttrucci, „A. Un mesaj de pace..." 

[6] Cit prema www. rusk.ru

[7] ENI, 6p. 9, 21.мај 1999, Интервју дат 9. маја. Од православне информативне службе „Руска линија" сазнаје се да ћe председник Грузије Едуар Шеварнадзе позвати папу у посету Грузији, и да папа хоће да обиће Кавказ.

[8] www. rusk.ru, види rope

 

 

 

< ^ >