Свето Крштење

 

Који узверује и покрсти се, спашће се“ (Марко 16:16). Господ наш и Спаситељ, дао нам је ову изреку за нашу утеху и потврду. Јер шта је утешније за верујућу и крштену душу од ове речи која јој обећава њено вечно спасење?

Драги Хришћани, слава нека је Богу што ми и верујемо у Јеванђеље и што смо просветљени Светим Крштењем. Али погледајмо на силу Светог Крштења и видећемо шта смо били пре Крштења, а шта смо постали након Крштења, да би могли примити живу утеху из овога.

Кроз Свето крштење смо избављени од сваке пропасти и примли смо сва истинска блаженства благодаћу Божијом. Пре Крштења били смо далеко од Бога, али кроз Крштење смо му постали блиски. Пре Крштења били смо непријатељи Божији, али смо кроз Крштење постали помирени са Њим и Он са нама. Пре Крштења били смо деца гнева Божијег, али кроз Крштење смо постали сасуди благодати Божије. Пре Крштења смо били деца таме и деца ђавоља, али кроз Крштење смо постали деца светлости и деца Божија. Пре Крштења смо били оскрнављени гресима, али смо кроз Крштење опрани, освећени и оправдани.

Пре Крштења били смо изгубљени, али смо кроз Свето Крштење спасени. Пре Крштења врата бесконачног живота и Царство Небеско били су затворени за нас, али кроз Крштење она су отворена и они који чувају благодат Светог Крштења улазе неометани. Ми добијамо ове и друге користи од Бога кроз Свето Крштење.

Примамо их слободно и без икакве наше заслуге, само из љубави Његове према човеку, јер шта може залужити онај, кој је изгубљен? Слава доброти Божијој! Слава љубави Његовој према човечанству! Слава сажаљењу Његовом! „Да буде Име Господње благословено одсад и довека“ (Пс. 113:2)

Јединородни Син Божији, Спаситељ наш Исус Христос, задобио је ову највећу милост од Бога за све нас. Он ју је задобио кроз Своју Најдрагоценију Крв и смрт Своју.

Драги Хришћани, сећајмо се Светог Крштења и размотримо да ли живимо достојно Светог Крштења, да нам Свето Крштење не би било на већу нашу осуду у дан Христовог Страшног Суда, где ће свака грешна реч, мисао и дело бити осуђени.

Свето Крштење је налик вратима, којима су они који су крштени ушли у Свету Цркву и „живе са Светима и домаћи су Богу“ (Еф. 2:19). Али не само то, већ пре Крштења постоје одривања и завети:

1. Ми се одричемо Сатане и његових злих дела. Сатана је изопачени и зли дух. Створен је добрим од стране Бога, али он и они са умом, сличним његовом, отпали су од Њега и тако од светлих постали мрачни, од добрих постали зли и изопачени. Његова де ла су идолопоклонство, гордост, обмана, лажна учења, ласкање, лукавство, завист, злоба, крађе, прељуба, расипништво, свака нечистота, клевета, богохулство и сваки грех; јер он је изумитељ греха и он је преварио наше прародитеље у Рају и одвео их у грех и отпадништво од Бога. Ми смо се одрекли овог изопаченог духа и свих његових злих дела пре Крштења.

2. Одрекли смо се сваке сујете, гордости и помпе овог света, јер смо позвани и обновљени за вечни живот.

3. Обећали смо да ћемо служити Христу, Сину Божијем у вери и истини, заједно са Оцем и Духом Светим и да ћемо следити Његове кораке.

4. Тако смо установили свечани уговор између Бога и нас. Ми, који смо се одрекли Сатане, обећали смо да ћемо служити Богу и бити Му верни. Бога нас прихвата у Својој највећој милости и обећава нам наслеђе у вечном Животу и Царству, и пере нас који смо оскрнављени гресима у купки Крштења. Он нас освећује и оправдава, као што и свештеник говори над сваким крштеним „Опран си, посвећен си и оправдан си“ (уп. 1 Кор. 6:11)

Драги Хришћани, сетимо се ових одрицања и завета и размотримо да ли их чувамо; јер је озбиљна ствар лагати Бога и веома је опасно наћи се лажан пред Њим. Размотримо, дакле, да се није неко од нас вратио Сатани, да се нисмо одрекли Христа и напустили Га? Погледајмо на чијој се страни налазимо, да ли на страни Сатане или на страни Христа?

Човек служи и припада ономе, чију вољу врши. Човек се одриче Христа, не само када одбацује Његово Свето Име и не исповеда Га као Сина Божијег и свог Спаситеља, већ и онај који греши против савести и немарно крши Његове свете заповести. Ово је учење Апостола. Јер, Апостол говори: „Говоре да познају Бога, а делима Га се одричу, јер су мрски и непослушни и ни за какво добро дело ваљани“ (Тит. 1:16)

Да ли видиш да људи и у делима такође одбацују Бога, а не само својим уснама? Да ли је неко блудник и чини прељубу? Тај одбацује Христа. Да ли неко мрзи свог суседа и тражи да му нанесе штету? Такав је отпао од Христа. Да ли неко краде; да ли отима и краде ствари свог ближњег? Он се одвојио од Христа. Да ли неко вара и ласка свом ближњем?

Он више није са Христом, али у свим овим стварима он се потчињава непријатељу спасења, и на тај начин не остаје у обећањима која је дао Богу и тако је слагао Бога. Испитајмо онда, љубљени, своју савест и свој живот.

Којој страни ми припадамо, Христовој или страни Његовог непријатеља? Добру или злу? Броју спасених или онима који су изгубљени? Онај који није са Христом непријатељ је Христов. Јер је Сам Христос рекао: „Који није са Мном, против Мене је.“ (Матеј 12:30)

Љубљени пазимо на себе и будимо са Христом у овом свету, као ђто смо се заветпвали на Крштењу: будимо са Христом овде, да би могли бити и у веку који долази, према Његовом обрећању које не може обманути: „Где сам Ја онде и слуга Мој нека буде“ (Јован 12:26).

Служимо Му као свом Цару и Богу, да би нас на Дан Суда, Он познао као Своје слуге и убројао нас међу Своје верне служитеље и отворио нам врата вечне радости. Сетите се завета на Крштењу.

Да би могли да делате по поменутим тачкама, морате памтити завете које сте дали на Светом Крштењу. Јер иако нисте ви сами, већ ваши кумови, дали те завете пред Богом о вашем понашању, ви сте обећали онда, пљујући на Сатану и на гордост његову и на службу његову и на његова зла дела – обећали сте, говорим – и заветовали се на службу Исусу Христу, Господу и Искупитељу вашем у вери и истини, заједно са Оцем и Светим Духом.

Размислите, Хришћани, какве сте завете дали и Коме сте их дали. Тешка је ствар слагати човека, колико је неописиво теже слагати Бога. „Бог се не да ружити“ (Гал. 6:7). Када Хришћанин не остаје у својим обећањима и не чува их, какву милост, онда, треба он да очекује од Бога, Кога је слагао? Онај који испуњава своја обећања наћи ће милост Божију и у Царству Његовом. Он остаје веран Богу, и Бог ће га држати у благодати и у Својој заштити као Свог. А то и пророк пева Господу: „Са светима поступаш свето, са човеком верним верно, са чистим чисто, а с неваљалим насупрот њему.“ (Пс. 18:25-26)

Хришћани! Сви они који чине грехе и делају насупрот своје савести не чувају своје завете. Овде су укључени прељубници, блудници, сви оскрнавитељи, лопови, пљачкаши, разбојници, лукави, препредени, обмањивачи и псовачи и људи злог говора, пијанице, трагачи туђих грешака, пуни мржње, злобни, они који живе у гордости и сјају овог света, и сви они који се не боје Бога.

Сви они су слагали Бога и нису очували своје завете и они су ван Свете Цркве, иако чак могу ићи у цркве, молити се и примати Тајне, градити цркве и украшавати их и показивати друге знаке Хришћанина.

Пошто ће сви они бити снажно подвргнути тесту на Суду Христовом и бити мучени тамо више од Турака и идолопоклоника, избегавајте ова дела, Хришћани, и не опонашајте горепоменуте вршиоце греха, да не би били осуђени са њима на вечни огањ, праведним Судом Божијим: „Где црв њихов не умире и огањ се не гаси“ (Марко 9:44, 46, 48), већ свим средствима трудите се да живите и делате како учи Реч Божија, као што смо рекли горе. Чувајте у уму ове ваше завете, и они ће вас водити према Хришћанском животу и задржати вас од сваког зла и чиниће вам добро.

Ако приметите да не чувате ове завете, покајте се и почните опет Хришћански живот, да се не би појавили пред Богом у лажи, и погинули са лажовима: „А страшљивима и невернима и поганима и крвницима, и курварима и врачарим и идолопоклоницима и свима лажама, њима је део у језеру што гори огњем и сумпрором; које је смрт друга“ (Апок. 21:8).

Није могуће на прави начин описати и плакати над несрећним стањем оног Хришћанина, који је себе предао безаконим делима након Светог Крштења и који чини грех. Он је лишен свег оног блаженства којег се удостојио у Крштењу, благодаћу Божијом, и сопственом вољом себе баца у ону пропаст, из које је био избављен. Још више, пада још у већу пропаст, јер је знао истину, али није желео да живи по њој. Знао је Бога, али није хтео да Га обожава.

Знао је пут који води у вечно блаженство, али није желео да уђе у њега. Заветовао се да ће радити Богу, али Га је слагао. Био је опран, био је освећен, био је оправдан, али се лишио свега тога. Постао је дете Божије, али је изгубио то најславније племство. Постао је наследник вечног живота и Царства, али је проћердао то наслеђе.

А ово Апостол говори о таквима: „Јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана“ (2 Петр. 2:21)

Видиш, О Хришћанине, колика је велика пропаст Хришћанина, који чини грех! Сада није очигледно, пошто се не види телесним очима, већ духовним: али ће постати очигледно онда, када се сва наша тајна и јавна дела открију пред целим светом, то јест, у Другом Доласку Христовом.

Тада ће тај јадни Хришћанин знати и гледати своју велику пропаст и уништење. Морамо истински оплакивати стање таквог Хришћанина са много суза. Јер као што је човек који је опран у купки, опет запрљан блатом и прљавшрином, тако слично је и Хришћанин, очишћен у купки Крштења, оскрнављен опет грехом.

Башкао што је неко, ко је из прљавих рита, био обучен у пурпурно и фино рубље, наново скине ту прелепу одећу и стави на себе нечисте рите, тако и свако ко чини грех после Светог Крштења ради слично. Јер из рита греха, био је обучен у Христову одору оправдања, али презрећи ову прелепу одећу, поново ставља рите греха.

Као што се неко ко долази из таме у светлост и поново враћа у таму, тако је слично са оним човеком који је дошао из таме греха у светлост Христову, истинску Светлост, и поново враћа у ту исту таму. Баш као што је онај ко је био ослобођен из ропства и заробљеништва долази на слободу и поновоо се враћа у исте горке ланце, слично и Хришћанин који чини грех, био је избављен благодаћу Христовом из горког ропства и заробљеништва ђавола, али се враћа у ту несрећу.

Баш ако човек који је избављен из дубоке јаме опет враћа у ту јаму, тако слично и Хришћанин који чини грех, био је избављен из јаме вечне пропасти, али се сопственом вољом поново баца у ту исту јаму. „Јер им се догоди истинита приповест: пас се враћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.“ (2 Петр. 2:22)

Овом стању пропасти припадају:

 

·   Расипници, прељубници, и сви они, који себе на било који начин оскрнављују.

·   Лопови, разбојници, пљачкаш и сви они, који на било који начин неправедно стичу имовину другог.

·   Пакосни људи и сви они, који наносе штету животима свог ближњег.

·   Лукави, препредени, лицемери и они који обмањују свог ближњег.

·   Богохулници, псовачи и клеветници.

·   Судије који суде према даровима и миту, а не према свом позиву и правди.

·   Сурови господари.

·  Трговци који дају лошију робу уместо боље, јефтину продају као скупу, трулу као добру и стављају већу цену за своје производе од њихове стварне цене.

·   Они који се баве врачањем и они који их позивају у своју кућу.

·   Сви они, који делају против савести и који немарно крше Закон Божији.

 

„Јер им се догоди истинита приповест: пас се враћа на своју бљувотину, и свиња окупавши се, у каљужу.“

 

Драги Хришћани, окупани у купки Светог Крштења, испитајмо себе, да се неко од нас није окренуо од Христа и упао у стање пропасти поменуто горе. Ко год се супроти закону, ради зађавола и већ је далеко од Христа.

Тешко Хришћанима који чине грех након Светог Крштења! „Лакше ће бити земљи содомској и гоморској у Дан Страшног Суда него ли таквим Хришћанима“ (Матеј 10:15)!

Јадни Хришћани, испитајте себе и чувајте се да не би постали вечни заробљеници ђавола и уништења. „Где црв њихов не умире и огањ се не гаси“ (Марко 9:44).

О Боже поштеди Своје разумно створење, створено по слици Твојој!

 

Назад