Четврта Заповест

 

Шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је дан одмора, који је посвећен Господу Богу.

 

Ово значи:

Шест светова створио је Створитељ и у седмом Он се одмара. Шест светпва су привремени, немирни и пролазни, а седми је вечан, миран и непролазан. Стварањем Бог је ушао и временост, но није изашао из вечности. Тајна је ово велика, и о њој се приличи више мислити, но говорити. Јер она није доступна свакоме, но само Божјим избраницима.

Избраници Божји налазећи се телом у времености, дижу се својим духом до осовине точка света, у којој је вечни мир и блаженство.

А ти, ради и одмарај се. Ради, јер и Бог ради; одмарај се, јер се и Бог одмара. А твој рад нека буде стварање, јер си чедо Створитеља. Не руши, но стварај.

Сматрај свој рад као сарадњу Богу. Тако нећеш радити зло, но добро. Пре свакога посла помисли, да ли ће Бог радити тај посао. Јер, углавном Бог ради све, а ми Му само сарађујемо.

Све стварои раде непрестано. Нека те то ободри за твој посао. Гле, кад устанеш изјутра, сунце је већ урадило много – и сунце, и вода, и ваздух, и биљке, и животиње. Твој нерад био би увреда свету и грех пред Богом.

Твоје срце и плућа раде дан и ноћ. Зашто не би и твоје руке радиле? И бубрези твоји раде дан и ноћ. Зашто и твој мозак не би радио?

Звезде непрестано јуре, брже него коњ у галопу, дан и ноћ. Зашто би се ти предао нераду и лењости?

У једном граду живљаше богат трговац са три сина. Беше трговац вредан и гомилаше благо на товаре. И кад га упиташе, на што ће му толико благо и толика мука, он одговори:

„Мучим се, да би синове осигурао, те да се они не би мучили.“

А то чуше синови, и олењише се, и напустише сваки посао, и по смрти оца почеше трошити благо на товаре. Пожели отац да дође из оног света и види како му синови живе без муке и зноја. И Бог га пусти, те он сиђе у свој град и дође својој кући. Но кад закуца на врата, неко непознат отвори врта. Упита отац за своје синове, и доби одговор, да су његови синови на робији због нерада који их је довео пијанству, и због пијанства које их је одвело свађи, и због свађе која их је  одвела паликућству и убиству.

„Ах“, уздахну луди отац, „ја сам мислио створити рај за децу, међутим, ја сам им створио пакао.“

Па зађе луди отац по граду и поче учити све родитеље:

„Не будите луди, као што сам ја био. Из љубави према својој деци ја сам их бацио у пакао. Не остављајте деци, браћо, никаква имања. Научите их раду и то им оставите у наслеђе. Све остало богаташи, раздајте сиротињи пред смрт своју.“

 

***

 

Заиста нема опасније и душегубније ствари, него добити велико имање у наслеђе. Будите убеђени, да великим наслеђима више се радује ђаво, но Анђео. Јер, ничим ђаво не квари људе лакше и брже него великим наслеђима.

Зато, ради и научи совју децу да раде. А кад радиш не гледај у раду само добит, и корист, и успех. Него гледај у своме раду лепоту и насладу, коју рад пружа као рад. За једну столицу, коју столар направи, може добити десет динара, или педесет, или сто динара.

Но, лепота и наслада, коју један надахнути столар осећа при тесању, и стругању, и глачању, и склапању дрвета, не да се ничим исплатити. То је наслада, слична наслади коју је Бог осетио при стварању света, при тесању, и стругању и глачању, и склапању света. И сав Божји свет имао би своју одређену цену и могао би се исплатити, али лепота његова и наслада Божија при стварњу света, нема цене и не да се ничим исплатити.

Знај, да понижаваш свој рад, кад мислиш само о својој материјалној користи од њега. Знај, да се такав рад не да човеку, не иде му од руке; не доноси му очекиване користи. И дрво се срди на тебе и противи ти се, кад га не радиш из љубави, него из користи. И земља ће те омрзнути, ако је ореш не мислећи о њеној лепоти, но само о својој добити од ње. Гвожђе ће те опећи, вода ће те удавити, камен ће те згњечити, ако их с љубављу не гледаш, него у свему само видиш своје дукате и динаре.

Ради незаинтересовано, (без мисли о користи) као што славуј пева своју песму незаинтересовано. И тако ће Бог ићи напред у твоме раду, а ти за Њим. Протрчиш ли мимо Бога, и оставиш ли Бога иза леђа, твој рад донеће ти проклетство, а не благослов.

А седми дан одмарај се.

Како да се одмараш? Гле, одмор је само код Бога и у Богу. Нигде више правог одмора нема у овоме свету. Јер ово је свет немира, коа један вртлог.

Посвети седми дан искључиво Богу, и тако ћеш се уистину одморити и новом снагом запојити.

Седмога дана целога мисли о Богу, говори о Богу, читај о Богу, слушај о Богу и моли се Богу. Тако ћеш се уистину одморити и новом снагом запојити.

 

***

 

Човек неки не потшоваше заповест Божију о празновању недеље, те продужи суботни посао и у недељу. И док се цело село одмараше, он се знојаше на њиви са својојм стоком, којој такође не даваше одмора. Али идуће среде он клону; клону и  његова стока; па кад цело село беше на њиви, он сеђаше код куће, преморен и мрзовољан, очајан.

Зато, браћо, не будите као овај човек, да не би и ви изгубили снагу, и здравље и душу. Него шест дана радите и сарађујте Богу, с љубављу и насладом и страхопоштовањем, а седми дан цео посветите Господу Богу. Заиста, ја сам пробао и знам, да право празновање недеље човека одушевљава, подмлађује и чини срећним.

 

 

Назад