Хришћани – у свету, али не од света

Свети Григорије Богослов

 

Хришћани живе на земљи, али изнад свега земаљског; међу људима, али изнад свега људског; спутани, али слободни; у тескоби, али ничим непоробљени; у свету немају ништа, али су сва блага њихова; живе двојаким животом, један презирући, а о другом се старајући; кроз умртвљавање су бесмртни; кроз одвајање од твари сједињени су с Богом; не знају за страсну љубав, већ горе љубављу божанственом и бестрасном; наслеђе је њихово - Извор светлости...

Ако се хришћанином називаш у том смислу да Христа исповедаш као Бога, исповедање своје докажи делима својим.

Није лако међу врлинама наћи највишу и њој дати предност и преимућство, као год што у градини многоцветној и миомиром испуњеној није лако одабрати најлепши и најмириснији цвет, пошто час један, час други привлачи к себи поглед и чуло мириса, мамећи намерника да га убере. Свака врлина узводи ка спасењу особитим путем, доводећи без сумње у неку од вечних и блажених обитељи. Јер као што су различни начини живота, тако је и обитељи у Бога много (Јн. 14, 2), и оне се расподељују и свакоме одређују по достојанству његовом. Стога нека се један испуни ове врлине, други пак неке друге, неко многима, а неко, опет, уколико је могућ но, и свима; само нека свак корача без заустављања, нека стреми напред и неодступно следи стопе онога доброг Путовође који пут његов усмерава право, изводећи га тесном стазом, кроз уска врата (Мт. 7,14) на непрегледна пространства блаженства небеснога.

Али ако, по учењу Павловом и речи Самога Христа, за прву и највећу заповест ваља држати љубав, о којој виси сав Закон и Пророци (Мт. 22, 37-40; 1. Кор. 13, 13), онда највећи део њезин ваља да чини, како ја налазим, љубав према убогима, сажаљивост и састрадање према онима што су истога са нама рода. Јер никакво служење није тако угодно Богу као милосрђе, будући да је оно најсродније Богу, пред Чијим лицем иде милост и истина (Пс. 88, 15) и Коме приличи дар милости (Јаковљ. 2, 13) изнад свакога суда. Праведни Дародавац, Који постави на мерила и теразије Своје милост (Пс. 28,17), ни за шта неће тако наградити човекољубљем Својим као за човекољубље наше. Стога, сходно заповести која нас учи да се радујемо с радоснима и плачемо са онима који плачу (Римљ. 12, 15), дужни смо да отворимо двери милосрђа свима убогима, свима који страдају, из било ког разлога; дужни смо, као људи, људима приносити жртву доброчињења, ма каква их нужда нагонила да ишту помоћи: удовиштво или сиротовање, или прогон из завичаја, или суровост властодржаца, или охолост владалаца, или нечовештво сакупљача пореза, или убилачка рука разбојника, или похлепа крадљиваца, или заплена имања, или бродолом. Јер сви такви имају једнако право на сажаљење, и једнако погледају на руке наше, као што и ми очи своје уздижемо ка Десници Божијој, иштући какво добро од Господа.

 

 

преузето из књиге

"Како се спасавати у свету -

савет и поуке древних и савремених Светих Отаца и стараца хришћанима у свету"

стр. 25-26

 

Библиотека "Свети Петар Цетињски"

Светигора

 

наслов изворника

Спасение в миру

 

 

^