Закључак

 

Шта ћете запамтити из ове приче? Надам  се следеће:

Долазимо у Цркву и остајемо у Цркви са циљем да би спасили наше душе, и ништа друго. Црква није хоби, игра, лично интересовање, претварање, или чак дружина. Она је спасење наше душе. То постижемо тако што бивамо оно што јесмо, а онда што се трудимо да будемо најбоље од себе. Ако постоји још нешто, све је секундарно.

Не смемо никада губити ову перспективу. Ако то учинимо, ми смо ван перспективе и на путу који води ван Цркве.

Са циљем да спасимо наше душе, морамо да познамо прво себе, та трагамо и откривамо сопствене мане, грехе и падове. Онда морамо да кренемо да се боримо са њима, колико год споро и немоћно, почети да их кротимо и да никада не одустајемо од те битке. Знаћемо да ово не радимо, управо онда када почињемо да живимо на грешкама других.

Ако је наша лична гордост повређена у току живота Цркве, хвала Богу. Из тог разлога смо ми и тамо, да постанемо смирени.

 

Хвала на слушању.