Бољшевици и Слободни Зидари

(Echo de Paris)

 

Кад су утврђивани услови за ступање у трећу интернационалу у Москви, поднесени су они двадесет и два по броју, на одобрење Лењину и Троцком. Овај је број непосредно саопштен француским комунистима, и они су очекивали с нестрпљењем њихово објављивање.

Но велико се изненађење код њих појавило у моменту, кад су у Француској утврдили да ови услови садрже само двадесет и једну тачку. Један од услова је без сумње отпао на путу; али и поред свега труда, да га сазнају, ипак им је остала била непозната истина о њему.

Међутим, сад се сазнаје да је ишчезли члан гласио: чланови слободног зидарства не смеју приступити трећој интернационали".

Лењин и Троцки, који су такође били чланови ове организације, просто су суспендовали овај параграф, и то је био узрок, што су француски комунисти добили само двадесет и један услов за приступ у црвену цркву.

 

У земљи совјета

 

Конгрес треће црвене интернационале забрањује свима француским комунистима да припадају слободном зидарству или савезу за човечанска права.

И ова одлука, као што се из текста види, није састављена из слатких израза. Званични текст њен је овај:

Потребно је да органи који воде партију пресеку све мостове за пут у буржоазију, и да радикално прекрше везу са слободним зидарством. Понор, који раздваја пролетаријат од буржоазије, мора да се потпуно схвати код комунистичке странке. Али је један мали део елемената који воде странку преко тога понора бацио маскиране мостове, служећи се слободнозидарским ложама.

Слободно је зидарство најнепоштенији и најружнији одбојник између пролетариата и буржоазије, која нагиње ка радикалној страни. Ми смо нагнани да се противу њега боримо до крајњих граница. Ова ће борба произвести на сваки начин једну кризу која ће излечити вође француске партије (комунистичке).

Исто је тако неопходно потребно да комунисти иступе из савеза за човечанска права. Овај је пропис веома важан јер ће он довести до тога, да се партија очисти од свију дилетаната, аматера и чланова који јуре за каријером".

 

Слободни зидари неће се подврћи пропису

 

Једне вечери, пре кратког времена, скупили су се слободни зидари који припадају као чланови комунистичкој партији на седници Великог Ор. Француске (Rue Cadet, 16.), да осмотре чудновати положај.створен одлукама Конгреса у Москви.

И упркос забране, која је потекла од политичких бироа комунистичке партије, ипак је био присутан велики број делегата.

После дугог и незгодног испитивања положаја комуниста, слободни зидари су одлучили да остану у исто време и слободни зидари и комунисти. Директору комитета послата је нота с молбом да се од извршног одбора у Москви захтева повлачење ове одлуке.

Пошто свако зна да Москва неће попустити у овом питању, то се може закључити да комунисти слободни зидари, који се неће одвајати од партије, могу мирно чекати, док их из ње не искључе.

Велико је искушење за ове људе, на које се чини притисак и удара такорећи једна врста монопола на њихово слободно мишљење, на њихово лично опредељење; стога се ишчекује са живим интересовањем крајњи резултат.

 

Ж.Д.

Неимар, (масонски часопис),

Београд, књ. II, бр. 16, јун 1923, стр. 363-365.

 

 

 

<  ^  >