Хиндуизам – оснивач и утемељивач гуруизма и гуру покрета

Слађан Мијаљевић, сектолог

 

Индија, земља тајни, по величини седма у свету, а по броју становника друга у свету. Богата је сировинама и људском снагом, а ипак, њено је становништво једно од најсиромашнијих на свету. Милиони Индијаца пате од неухрањености, болести и од сиромаштва, а људи су патетични, јер њихова религија учи да буду само пуки посматрачи и да занемарују деградирајући живот чији су заточеници. И, како кажу многи светски признати социолози и историчари, Индија је рањена цивилизација, парализована својим разним религајским веровањима.

Ова сложена и контрадикторна религија, позната као Хиндуизам, заговара обожавање просвећених богољуди, названи гуруи.

Поред обожавања гуруа, у Индији се обожава и безброј идола, од митских створења која су ком-бинација људи и животиња, па до животиња.

Религија Дефи пригодује женственост, и верује да је мајка богиња првобитно божанство. Она се обожава у многим облицима, као мајка Индија осликана у свом женственом облику, затим као мајка земља оличена у крави, чији се урин сакупља и чак сматра светињом, у богињи Кали, богињи смрти и уништења која тражи да јој се и људи приносе као крвне жртве. И у светој мајци Ганг, највећој индијској реци. Ову реку обожавају милиони, међу њима има врло познатих људи као рецимо глумац Ричард Гир.

Људи, преплављују њене обале да би обавили дневне молитве. У њу бацају свакодневно пепео спаљених пок-јника, које спаљују на самој обали. Годишње се на њеним обалама спа-ли на стотине хиљада мртваца и за тим пепео баци у реку, по њиховом учењу, да им се обезбеди боља реинкарнација. Једна од последњих жеља чувеног гитаристе рок групе Битлси, Џорџа Харисона, који се упокојио крајем 2001. године била је, да пошто буде спаљен, његов пепео из чамца буде развејан по светој реци Гангу. Оставио је чак тридесет посто своје милионске оставштине западним организацијама псеудохиндуистичког усмерења.

Загађеност реке нема никаквог утицаја на људе који верују да је она есенцијална за све религијске церемоније и да поседује магијске и исцелитељске моћи.

Невероватно, али данас Запад (готово све што је западно од индијског потконинента) гледа на хиндуистичка празноверија са надом. Религија која уништава Индију данас се инфилтрирала у све поре западног друштва.

Пропагирајући да није религија, већ наука, он мења умове, науку, медицину, мас медије, политику и цркву. Хиндуизам је најзаводљивији када носи маску хришћанске терминологије, на запрепашћење, хиндуизам је успео да се преруши у најновије „хришћанске мисли". Стотине хиљада ходочасника са Запада долазе у Индију у потрази за просветљењем, а тамо стотине њих нестану. Пречесто доживљавају разне непријатности и уништавају их лудило и празноверје оних гуруа од којих су тражили спасење.

 

ГУРУИ - БОГОВИ НОВОГ ДОБА

Инвазија богољуди

 

На прилично шареној пијаци назови „нових" и „малих" религија, а заправо верских секти, постоје и групе које спадају у област гуру-покрета, то јест гуруизам. Најзначајнији чиниоци у тим покретима јесу религиозни надучитељи и подвргавање њиховом неспорном ауторитету. Сви гуруи су харизматичне личности и носиоци мисионарских активности далекоисточних религија на Западу. Улога ових личности највиша је у увоћењу у мадитацију и технике за измењивање стања свести. Ту постоји (а и дешава се) велика опасност од религијских злоупотреба. Медитација и обожавање гуруа, сједињени, чине моћно оруђе за промену личости, али и за злоупотребу и „мистичну манипулацију".

Данас на стотине ових пророчких богољуди иду у походе на Запад, западно од Индије.

Крајњи је моменат да се запитамо има ли разлога за узбуну? Или треба да и даље са добродошлицом дочекујемо ове „богове новог доба"?

По учењу многих далекоисточних гуруа, по некој њиховој тео логији спасења, путева до спасења је много, док они постоје „по божјем промислу" (неког од њихових богова) да би својим, али само својим следбеницима показали најкраћи пут до спасења. Затим, опет по некој само њима знаној теологији, уче своје следбенике да је „спасење за све исто, само су различите стазе. Неке су дуге, а неке кратке". Ви само треба да верујете и слепо, идолопоклонички да обожавате вашег гуруа, а остало ће он да испослује за вас, јер он и Бог се толико добро знају и сарађују, као да сваки дан за истим столом ручају, као колеге на истом послу из исте канцеларије.

Гуру-покрети које данас срећемо јесу,  у  првом  реду:   Шри Чинмојев покрет, Покрет Саи Бабе, Покрет за Трансцеденталну меди-тацију (Махариши Махеш Јоги), Покрет Харе Кришне (Шрила Прабу Пада), Покрет Ошоа Раџниша (Ошо Шри Раџниш), Ауробиндова интегрална јога, Ђајант Бајађи Атавле (оснивач Санатана), Мун Мјонг Сун (оснивач Мунове уни-фикационе цркве)...

Гуруи свих поменутих организација постали су, под утицајем Тантризма, адигуруи (поглавари секти), то јест, основали су самосталне религијске организације са низом следбеника. Понеки гуруи данас око себе окупљају и милионско чланство.

Некада врло близак однос ученика и гуруа, своди се данас на неколико обреда у којима ученик (обичан следбеник) може да буде поред гуруа (гуру погледом даје „благослов"), проликом прослављања гуруовог рођендана (када је бог благословио планету гуруовим рођењем), и још неколико сличних „празника". Чак и иницијацију (увођење, посвећивање нових чланова) обављају гуруови помоћници или учитељи.

„Упанишаде“ („Тајна знања“) помињу поистовећивање гуруа са богом. Гуру је (функционално) важнији од бога, будући да се каже: „Кад се Бог љути - гуру те може спасити. Кад се гуру љути - нико те не може спасити".

Један од бивших далекоисточних гуруа који је дошао на Запад каже: „Хиндуисти морају да буду поред својих гуруа (али то не морају и несмеју хришћани, прим. аут.), да консултују своје гуруе. На крају, они свог гуруа виде као једини начин да дођу до спасења." Нормално је да се консултује неко ко је старији и духовно искуснији, чак је и потреба, међутим, питање је кога ми консултујемо, питамо за савет. Да ли неког ко је нормални духовни ауторитет, неког од набеђених „богова" који земљом ходају, како се већ представљају?

По њиховом учењу, ми њи-ма треба да прилазимо као да су отелотворена божанства која само због нас земљом ходају, а имају жељу да поред наших душа поседују и целокупну нашу имовину. Чак је и духовном слепцу јасно да се ради о страшној ђаволовој обмани у духовној сфери, док у менталној и физичкој то јесте врло озбиљан социјални проблем, а који јесте духовни криминал.

Да ли је Господ Исус Христос када је дошао икада рекао: „Дајте ми сву вашу имовину, а ја ћу вама спасње и вечни живот"? Не, рекао је: „По слободној вољи и по вери вашој оставите, одрекните се у срцу своме прекомерних овозема-љских добара, немојте се везивати за пролазности, јер ћете тако лакше задобити царство небеско". И није рекао да ће се само сиромашни спасити, него ће богатима бити теже, јер ће их њихово богатство везивати за овоземаљска задовољства.

Историја Православних народа је препуна богатих и пребогатих који су искористили своје богатство на спасење себе и својих ближњих.

Основна њихова богатства су труд љубави према Господу Богу (истинитоме) своме, из свег срца, из све душе, из све мисли и из све снаге, до последњег даха физичког живота. И љубав према ближњем својем као према себи самом.  Бли жњи је сваки знанац и незнанац којем је потребна помоћ, а ви му је можети пружити, док је економско богатство служило само као средство да искажу своју љубав, самилост и сажаљивост.

Господ Исус Христос није живео у палатама са по педесетак соба (као Махариши Махеш Јоги), и поседовао имовину својих следбеника (као неки гуруи), није имао 96 коња, пандам 96 „Ролс Ројсева" које је имао Ошо Раџниш и тако даље. Одакле данашњим гуруима толико богатство ако никада и нигде нису радили? Дали су им лаковерници, док су их презриво гледали, дајући крајње саркастична објашњења како су они „пуки сиромаси и да то што они живе у дворцу није богатство, јер они користе само по једну просторију, немогу у исто време да користи цео дворац."

Заиста врхунска самоспознаја!

Просто је зачуђујуће за многе људе кад виде неке од следбеника гуруа. Те огромне очи  које гледају са обожавањем, спремне су да прихвате баш све од њега (гуруа), они га воле више од било чега.

Чак прах (песак, прашина) испод ногу самопрокламованих богова или слонова (које такође славе као божанства), који у свечано окићеним носиљкама носе самопрокламоване богове, њихови следбеници идолопоклонички узимају са земље и утрљавају по челу. И слепо верују да та прашина има исцелитељске моћи и да води ка спасењу.

Голи свештеници (Садак, Садаци) сматрају се најсветијим, најпосвећенијим од следбеника гуруа, многи прекривају своје тело пепелом кремираних (посмртно спаљених људи) и блатом. Неки од њих, овисни од свакодневних доза дроге, поготову традиционалне ин-дијске дроге која се може наћи у природи, лишће биљке бетел (лишће се меша са кречом и од њега се прави жвака, слично раде и индијанци из Јужне Америке са лишћем коке од које се прави кокаин), оставили су све, породице, имовину, па чак и свој ум, постајући дословно луди од обожавања свог гуруа.

Наш гуру је наш најбољи пријатељ, филозоф и водич, он нам показује пут до Бога, и зато, ми у Индији га признајемо за божанску моћ, јер је божанска моћ еквивалент Богу. Ако ико може бити близу вољеног господара и видети љубав, самилост, понизност, милост и племенитост, схватиће да је он Бог на земљи", каже један од старијих следбеника са Запада, обучен у свештеничке хаљине, интервјуисан у једном ашраму у Индији.

Једна од следбеница Харе Кришне на Западу каже: „У нашим светим Књигама се каже да је у нашим господарима Бог инкарнирао своју моћ".

Један од следбеника гуру Синга, старији господин са Запада, екипи која је снимала интервју са гуруом са фанатичним усхићењем каже: „Ви који сте ово снимали вероватно незнате кога сте данас снимали, ви сте интервјуисали Бога!"

Гуру Саи Баба један је од најмоћнијих Индијаца, имао је милионе индијских следбеника и масу обожавалаца са Запада (и мноштво интелектуалаца из Србије и Црне Горе), за себе говори: „Ја сам Бог, моја моћ је божанска и нема граница. Нема сила природних и неприродних које могу зауставити моју мисију."  

Карал Гуптар роћен је и одрастао у Индији, и сам је био гуру, славили су га као Бога, сада је новинар и коменгатор у Лондону.

Каже: „Гуруи иду на Запад из два разлога, први, да преобраћују људе и регрутују их за своју религију, а други, зато што имају нешто да понуде. Оно што они имају да понуде је породица (вештачка, али боље и вештачка него никаква) и заједница онима који то немају."

Већина оних који трагају за утехом, духовношћу, традицијом и емотивном стабилношћу, су из распаднутих, нестабилних, традиционално и религиозно неукорењених и нестабилних породица. Тако емоционално, већ рањени, постају лаке жртве гуруа и продаваца свакаквих духовности (продаваца магле, магије и разарајућих вежби за менталну гимнастику).

Готово сви савремени интелектуалци и признати стручњаци свих наука које се баве изучавањем међуљудских односа, и односа човека према себи самом, сагласни су у томе да је Једна од најдубљих чежњи модерног (атеизираног) света смисао постојања, смисао живота и стабилност у свету људи. Људи који то не нађу не само на духовно трулом Западу већ и на Истоку, буквално су гладни за тим.

Међутим, реагујући против болесног Запада они упадају у загрљај давно превазиђеног Далеког истока, а да заправо незнају у чему је реч.

 

 

преузето из "Истине",

зборника текстова о тоталитарним и деструктивним сектама

број 4, 2004. година

 

 

 

^