Комерцијални култови

Професор Александар Дворкин

 

Свака од секти, о којој ћемо говорити представља одређену врсту синтезе, код њих је увек (са ретким изузетком) довољно сложене, неједнозначно происхођење. Овај еклектички религиозни постмодернизам и јесте плод те лажне синтезе, који је почео у време након рата. Синтеза је вештачка, која никада раније није постојала, и на крају крајева, која убија садашња религиозна осећања. Веома је слжено питање: да ли је уопште могуће такве секте називати религиозним? Реч религија произилази из латинске речи religare, што значи „успостављати везу“, то јест, везу са Богом, али у сектама веза увек происходи са лидером, са вођом секте, који се фактички поставља на место Бога, а за свје следбенике фактички и јесте Бог.

Понекад се у сектама о томе говори директно, неки пут индиректно – лидер се објављује „послаником Бога“, „највећим пророком“, „месијом“, итд., у зависности од контекста у којем постоји учење секте. Али скоро увек лидер у очима својих следбеника фактички на себе прима божанске функције и постаје објекат божанског поштовања. А осим тога, неопходно је сетити се и комерцијалне позадине, која практички присуствује у свакој тоталитарној секти.

Али постоје секте, у којима нема посебног религиозног учења, учења о Богу. Чак се користе схватањем религије у најширем смислу, у новом одређењу, формулисаном од стране Ђакона Андреја Курајева, који је религију одредио као покушај победе над смрти и установљења везе са духовним светом – чак ни у том смислу, одређени број секти не можемо назвати религијом. У њима постоји култ благостања и богатства, и громка, наметљивим обећањима успеха, која доносе ступање у организацију, компанију или клуб. Такве секте сектолози називају комерцијалним (или индустријским) култовима.

Типични примери таквих секти: „Хербалајф“, „Амвеј“, „Ипсум“, „Фабриса Керерве“ и сличне њима организације, које функционишу по принципу пирамиде, или, како они сами називају, „мултилевел-маркетинга“.

Један од знакова пирамиде је, што људима обећавају профит не само (и не толико) од трговине, колико од врбовања нових људи у организацију. Сваком члану се обећава зарада од свих продаја, које су урадили они, које су они привели у организацију. И карактеристично је да је један од првих задатака, који се дају онима који желе да ступе у комерцијални култ – да саставе списак (са адресама и телефонима)свих познаника, које би они могли да покушају да доведу у „фирму“.

И тако, религиозног учења код таквих секти, по правилу, нема, али методе њихове делатности и контроле свести својих чланова – су потпуно секташке. Да не би говорио упразно, говорићу о својим утисцима са посете скупа „Хербалајфа“, у сали коју су закупили. Прилазећи месту, у почетку сам чуо заглушујућу музику. Сви плешу, скачу у такту, заједно скандирају. Психолози примећују, да таква припрема (загревање) чини човека много више подложним сугестији.

У неком моменту музика изненада утихне, и на сцену излази човек и почиње да говори. Он говори руским речима, али савршено не-руски – са енглеском интонацијом и енглеским синтаксисом. И сви „хербалајфовци“ на том скупу, који су излазили на сцену, говорили су управо тако, потпуно исто. При томе, како се показало, нико од њих није умео да говори енглески језик.

Говорили су например следеће: „Добар дан, веома нам је драго да вас поздравимо овде. Како је добро што сте дошли, ми смо веома ради, што сте ви овде данас. Први пут у животу сте остварили правилан избор! Поздрављамо вас, што сте га учинили, показали мудрост и дошли нама сада. То је прекрасно, то је потресајуће! То је ваш први корак на путу ка успеху, здрављу и процвату! Још једном поздрављамо вас!“

Даље креће приказ „Одличних вести“, или „Јеванђеља од Хербалајфа“: а американцу Марку Хјузу, чија је мајка била холивудска глумица. Морала је да смрша 20 килограма и она је изгубила те килограме, одиграла улогу, добила „Оскара“, али је потом умрла, јер дијета није била права.

И Марк Хјуз, племенити човек, заклео се да ће наћи средство да би сви могли мршавити и не умирати. Отишао је на Хималаје, говорио тамо са мудрацима и нашао је неки производ, који даје човеку силе, крепкост, здравље – скоро све на свету. Вративши се кући, он је тамо затекао своју једину баку на самрти: старица је једва могла да отвори уста. Хјуз јој је сипао не много свог средства у њена уста и већ следећи дан, бака је већ плесала полку, и трговала тим средством по целом Лос Анђелесу.

„И ево, на крају, драго ми је што сте се ви придружили нашој изабраној групи, која доноси свету тако чудесно средство. Нека устану и дођу до мене сви они, који могу да говоре о чудесним, усхићујућим и потресајућим променама, које су се догодиле са њима.“

И ту на сцену почињу да један за другим излазе људи. То је веома налик на оно, како људи иступају на секташким харизматско-евангелистичким састанцима: био сам такав страшан грешник, али сада сам светац. Наступи хербалајфоваца су се вршили отприлике овако: „Имао сам туберкулозу (или рак или је јетра била пола отсечена), синузитис, радикулитис и инфаркт миокарда, и сада сам почео да узимам Производ, узимам га три недеље – и видите, какав сам! Ја сам већ потпуно здрав! Осим тога, постао сам три пута паметнији и енергичнији него пре! На крају, почео је потпуно нови живот код мене! И све то, захваљујући Производу!“

Човек говори све гласније, скаче, игра и један од њих је чак завапио, подижући руке горе: „Хвала теби, Производе! Ти си изменио мој живот. То је здраво! То је прелепо! То је потресно!“

Овде присуствују сви знаци секте: затворени круг, сопствени језик (жаргон секте), излаз из целог спољашњег света, црно-бело примање стварности, осећање изабраности и елитизам, осећање неког спасавајућег знања, осећање мисије, коју они носе свету. Код хербалајфоваца постоји лозинка: „Our mission is nutrition!“ („Наша мисија је исхрана!“).

За такве организације је карактеристична промена система вредности, када се признају унутар-групне вредности.

Све те методе се објашњавају веома просто: „Хербалајф је комерцијална организација, која је устројен а по типу пирамиде, у којој се богати само врх, само ограничен број људи. Како привући и држати остале? Постоји неки препарат, уз чију ће помоћ човек или ослабити или неће. Његов садржај нам није познат. Могуће је претпоставити да као и у многим сличним средствима, постоји број амфетамина, уоште не безопасних супстанци, који убрзавају размену материја (који могу да изазову навику). Човек је купио хербалајфовске производе, смршао или обратно – није смршао.

И шта даље? Даље он може да сазна да се производ, који показује ефекат у мањој мери, али који је произведен од стране лиценциране фирме, продаје у продавници и стоји у полици „Хербалајфа“.

Али фирма, предвиђајући то стање, упозорава, да поред мршављења и побољшања здравља, човек може постати богат као у бајци, ако буде ширио „Хербалајф“. Зарадиће, сам тргујући производом, али – главно је – добиће проценат од сваке продаје, коју су учинили заврбовани њиме нови „дистрибутери“ (распространитељи) „Хербалајфа“. Тако, потенцијални клијенти бивају ухваћени на пирамидални мамац.

Човек купује „производ“, у почетку га продаје свим својим познаницима и рођацима (јер га је прво неопходно купити за свој новац, а затим већ препродавати), али после? Цео стан је претрпан хербалајфом – куда са њим?

И ту се укључује и трећи елемент: довољно је, нисте ни смршали, а нисте се ни обогатили, али зато сте ви члан изузетне организације изабраних, која доноси свету просвећење и ослобођење. То уместо здравља и богатства уклизава идеологија.

Штавише, уверавају вас, да се можете обогатити, само ако искрено верујете у јединственост фирме и чудотворност производа. Тада ћете све добити. Ето видите како се све изузетно средило код вашег колеге. Ако се сада то не догађа код вас, сами сте криви. Уложите више вере, више новца, више труда у ширењу производа – и тада ће ваши напори бити награђени. Али неопходно је предати целог себе без остатка. Заиста, у почетку вам је кренуло одлично са ширењем производа и зарадом?

То је зато што сте имали мотивацију, а сада сте је изгубили. Предлажемо вам да се упишете на курс за повишену мотивацију. Наравно, за курс треба да дате не много новца, али зато ћете ускоро почети да зарађујете толико много, да ће сви ваши губици бити исплаћени са каматом. Заиста, ви сте већ тако блиски богатству и процвату... Стварно, већ држећи птицу среће у својим рукама, ви сте спремни да је отпустите?

Приближно тако уче „дистрибутери“ производа, који се шире комерцијалним култовима. Посећивање тих курсева или семинара неколико пута недељно – је један од неопходних услова чланства у секти. Уз помоћ таквих семинара, комерцијалним култовима креће за руком да контролишу свест својих чланова, и произилази, да човек у почетку купује „производ“ са идеолошким тоном, а онда на крају крајева, већ новцем плаћа за идеологију у чистом виду.

У том смислу најопаснијим примером комерцијалног култа се јавља сајентологија, која никада не тргује ни са чим, осим идеолошким теретом.

И на крају, неопходно је сетити се постојања једне општељудске особине; што су више људи негде уложили материјалних средстава, снаге и здравља, теже им је да изађу одатле. Тако је например било са МММ-ом, са Мавродијем, који је све веома обмануо и преварио, а затим су га изабрали за изасланика. Тешко је човеку да призна да је направио глупост. Све оно, што је уложио у организацију, држи га у њој.

Или, например, како је било, када је оснивач адвентизма (суботара). Американац Вилијем Милер објавио, да ће 1844. године бити Други Долазак Христа и крај света, и многи људи су му поверовали. Они су престали да ору, да сеју и у одређени дан су се сакупили у белим хаљинама на планини, на одређеном месту. После бесане ноћи, сви су видели да Доласка Христовог није било, да се није догодио крај света. Изгледало би: крај адвентизму.

Ништа ни налик: неколико људи је отишло, а остали су почели да смишљају објашњења, зашто је тако несумњиво и потпуно истинито пророштво остало неиспуњено. Објашњење је врло брзо пронађено (била би жеља) и вера Милерових следбеника је само била ојачана.

И у том случају видимо исти феномен: исувише је много било уложено, тешко је било да се одустане. „Где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше“ (Матеј 6:21).

Вреди поменути у завршетку ове приче, да је 2000. године, глава мулти-милијардерске компаније „Хербалајф“, Марк Хјуз, изненада преминуо у цветајућој доби од 44. године. Његово тело је било пронађено у раскошном калифорнијском апартману који му је  припадао. Обдукција је показала да је смрт наступила од превелике дозе наркотика и алкохола, које је оснивач комерцијалног култа злоупотребљавао.

Чудо - производ „Хербалајф“ није помогао свом проналазачу...

 

преузето са:

http://www.lib.eparhia-saratov.ru/books/05d/dvorkin/sects/19.html

 

 

 

 

 

^