Живот иде даље, а ако се за неке промене може рећи да постају приметне одмах или готово одмах, онда се за друге може рећи да постепено сазревају. Као дечја болест типа шарлах, која има свој инкубациони период, а затим се одједном открива по осипу или неким другим карактеристичним симптомима.
По мом мишљењу, такав "шарлах" је постала либерализација ставова родитеља о проблему кажњавања. Још крајем 90-их година дискусија на ову тему у родитељском аудиторијуму није изазивала ни велико узбуђење, ни посебна неслагања. Сви су схватали да без кажњавања, авај, не може да се изађе на крај, и били су обично заинтересовани за конкретне ствари: да ли је "педагошки" да се дете пљусне по дебелом месу или је боље да се с њим престане разговарати. Е, и понекад је неко могао да се пожали да је његов потомак "неподложан васпитању" - никаква казна на њега не делује. (При непосредном разматрању обично би се показало да ствар није у детету, већ у грешкама родитеља). Али далеко су веће интересовање изазивале сасвим друге теме: опасност од раног сексуалног васпитања, зашто деци треба патриотизам, треба ли деци од малих ногу усађивати "тржишну психологију", зашто је боље гледати наше, домађе цртане филмове.
А данас актуелност горе поменутих тема веома зависи од састава публике. Православни родитељи многе ствари разумеју и без додатних објашњења. Па и људи који су далеко од Цркве већ су приметно охладнели према многим западним новотаријама, видевши како су оне тесно повезане са такозваном "културом дроге-секса-рокенрола". А неко се чак уверио у ту везу на горком искуству своје старије деце или млађе браће.
Али зато данас, кад се поведе реч о неопходности кажњавања, то изазива ефекат темпиране бомбе. Види се по лицима да су људи потресени, па чак и шокирани, а затим се са свих страна разлежу питања, узвици, почиње жучна дискусија... Наишавши први пут на такву реакцију, приписала сам је случајности. Затим "закону парних случаја". Али кад је "бомба" почела да експлодира практично у било којој публици, схватила сам да је дошло до озбиљних промена. Док смо се против либерализма борили на једном фронту, он је отворио други и обишао нас с леђа.
Паралелно јачају жалбе родитеља због дечје непослушности, агресивности, грубости. И ту нема ничег чудног, па не изградивши како треба систем подстицања и кажњавања, родитељи се лишавају полуга утицаја на дете. Тако да је сад ова тема постала, може се рећи, "хит сезоне".
