Побачај

 

Велика је тајна родитељства: њоме је човек обдарен да би превазилазио самог себе и тајну љубави крунисао потомством. Колико је Србски народ везан за породични живот, не мора се много причати: довољно је погледати поезију коју је изнедрио и људе које је историји дао. Раније је, упркос сиромаштву и страдалннштву, деце је било много - и за рат, и за рад. Храњена су "на преслици и десници руци", и васпитавана по образу чојства и јунаштва.

Сматрало се да је бездетна кућа несрећна, и да је човек који децу не воли - "баксуз". Али, вре-мен& А схватања се мењају. Пошто је у Србском народу победио комунизам, будећи у људима најниже себичне страсти и инстикте, а све у име "високог стандарда", на брак се почело гледати као на друштвено - економски уговор, а не као на извор свеколике људске радости и окрепљења. Продрли су нови обичаји: породична тврђава узајамности под њиховим налетом полагано ое рушила.

Разводи и свађе, деца без родитеља препуштена улици, новац уместо родитељске љубави - допринели су брзом распаду моралних, али и социјалних вредности. Потомство више није било међу врховним смисловима постојања. Ускоро је Србски народ и физички угрожен: пад природног прираштаја једна је од најболнијих чињеница нашег садашњег тренутка. У урбаним срединама све је ближе доба када ће наталитет коначно изгубити трку са морталитетом. Старост и смрт односе победу над младошћу и животом. За то време наши непријатељи се множе и освајају нам земље.

Један од најутицајнијих момената у паду наталитета је енормно велики број побачаја, еуфемистички названих "прекиди трудноће". Наше време, заборавивши да циљ телесног односа није само полно задовољство, него пре свега и изнад свега рађање деце, нашло је читав низ оправдања за абортус; као да фетус одстрањен насилним путем није зачетак људског бића, него некаква малигна израслина које се треба ослободити.

Православна Црква то назива дете-убиством, јер по њеном учењу душа се у плоду човечијем обликује и "расте" заједно са телом; зато су побачај наши преци сматрали великим грехом, због кога Бог кажњава народ. Аборту-си су (сада) "нормална" ствар: до трећег месеца трудноће се обављају рутински, а са посебном дозволом то је могуће и после учинити.

При томе нико не обраћа пажњу на основне биолошке чињенице: срце се код заметка људског јавља између 18 и 25 дана трудноће; основе нервног сестема присутне су након три седмице; за шест недеља обликује се цео скелетић и јављају се рефлекси; мождани таласи уочавају се после месец и по дана, а мозак и сви телесни системи формирани су после два месеца. Абортусом се, дакле, прекида читав један мали живот, а побачаја је толико да са сигурношћу можемо тврдити како су на овај начин Срби после рата уништили више своје деце но што су то урадили њихови непријатељи у Другом светском рату.

Шта бива са побаченим замецима? У Швајцарској је објављена књига "Трговци нерођеним бебама" у којој су наведени многи подаци о употреби људских ембриона у различите сврхе. Пре 13 година, рецимо, Јапанци су објавили податак да Јужна Кореја у САД извози 4000 фетуса годишње да би они били употребљени у експериментима за утврђивање дејства бактериолошког рата на организам. Затим се сазнало да позната козметичка фирма из Кана производи крему чији су основни састојци издвојени из фетуса; ова крема је рекламирана као средство за подмлађивање старе коже и против бора.

Почетком 1982. у Француској је основана банка људских ембриона, који се чувају у фрижидерима заједно са телећим. Докле се стигло у овој "хуманој" делатности, сведочи и чињеница да је Друштво за заштиту животиња Немачке успело да издејствују забрану коришћења живо-тињских фетуса у научним огледима; човечије заметке нико не штити. Они су уз то и најјефтинији, јер - од заметка говечета може се добити говече, а говече, зна се, даје млеко и месо.

Све у свему, стање прираштаја у нас забрињава. Морално заслепљени, у великој друштвеној и економској кризи, "принуђени" смо да се унапред одричемо своје будуће деце. Ипак, треба размислити, пре но што се на тај корак одлучимо: можда абортусом онемогућујемо да се у свету појави нови Тесла, Пупин или Карађорђе.

Смемо ли убити оне који би могли бити бољи од нас? Смемо ли убити било кога?

Господе, умудри нас!

 

 

 

<  ^  >