Хеви метал часопис

 

Штампа је за фанатике рокенрола (тзв. "фанове") увек била значајан медиј преношења идеолошких порука и животне филозофије која је требало да прожима свакодневницу младих "бунтовника" У часописима фан среће разговоре са својим љубимцима, њихове биографије, текстове из света популарних, писма људи који имају иста или слична уверења...

Магазини као што су „Rolling Stone, "Melody Maker" или “New Musical Express” обликовали су укусе младих конзумената ништа мање него радио и ТВ-станице; временом, преко њих су проговорили и критичари друкчијег, софистициранијег типа, који су у рокенролу видели и уметничке поруке. Поред општих, свим врстама и правцима музицирања окренутих гласила, постоје и многа специјалиована, ужем кругу љубитеља намењена, гласила (у овом случају, рецимо, хеви-металцима).

Како изгледа један такав специјализовани часопис, видећемо на примеру "Хард Метала" који је излазио у издању новосадског "Дневника", уређиван од стране г. Радована Чолевића. Анализираћемо број 6/1992. године.

После вести и актуелних топ-листа, долази на ред пошта. Писма младих ентузијаста пуна су узвичника, похвала магазину, предлога за објављивање постера омиљених бендова, итд. Наравно, најважнији део часописа припада разговорима са популарним хеви-металцима. Члан групе "Skid Row" Рејчел прича како је за једну од песама са новог албума био надахнут понашањем роудија (техничког пратиоца бенда на турнеји) који је уобичајио да "мазне рибу из публике само за једну ноћ" и да је, ружећи је, на суров начин отерао сваку ону која је мислила да ће га добити "за стално".

Домаћи бенд "Bloodbath" ("Крвава купка") дао је интервју поводом снимања своје нове плоче, на којој су песме (енглески наслови, преведимо их на српски): "Патолошке алтернативе; "Чудо- вишно детињство", "Окрутна стварност", "Вирус", "Психопатски ум", "Дегенерација", "Нагонска мржња", "Трауматична осећања". Момци су, упркос таквих наслова, били пристојног изгледа, тврдећи да верују у Бога. (Ово је један од доказа чињенице да су многи хеви-металци добри и душевни људи, који су, одбрамбено реагујући на лаж и лицимерје друштва које их окружује, одабрали да музички искажу свој бол, агресију, осећајност).

Концерт група "Slayer" ("Кољач") и “Mind Funk” држан је 16. новембра 1991. у Минхену. Присутна новинарка описује вриштање и урлање певача Араје, хистеричну реакцију младе публике која поздравља четворицу "јахача апокалипсе". Ево како то отприлике изгледа:

"Хеј, Минхену, није ваљда да вам још није доста?!", кроз смех вришти ARAYA. "Овде је вечерас пакао, и знате ли зашто? Зато што је б1ауег "рођен у ватри" ("Born of Fire"). Цела бина је обасјана црвеним лајтом и жутим ласерима, а Том (други члан бенда, нап. аут.) идеално симболизује ђавола. Публика је, најблаже речено, подивљала - сви су дигли руке увис, сви певају заједно са Агауот и сви су СВОМ снагом кренули према бини".

Из интервјуа са групом "Morbid Angel” сазнајемо да њихов лидер Дејв тврди: "Религија, без обзира која, потискује индивидуалну слободу зато што морају да постоје одређена правила (...) Наше је становиште да сваки човек има слободу да чини оно што жели, све док не повреди права других. (...) Мислим да је Кроули био феноменалан јер је он прави мислилац, а ако неко тврди да су наши текстови налик на његова дела, то је за нас комплимент..."

И тако даље, и томе слично. Ако хоћемо да будемо искрени, морамо признати да највећи број младих људи сатанизам хеви-метал идеологије доживљава као нешто забавно, нешто што уопште не угрожава њихово свакодневно, "нормално" постојање.

С друге стране, хеви бендови се такође служе зазивањем ђавола, пентаграмима и клетвама ради повећања тиража својих плоча, ради успеха на турнејама - једном речју, због славе, а другом речју - због пара. Па ипак, зли дух ревносно одговара онима који га макар и у шали, призивају. Приближава им се, надахњује их, постаје "моторна сила" њихових поступака. Према томе, забава са сатанизмом и сатанизам као пут ка новцу и успеху увек су сатанизам, ма шта о томе публика и извиђачи мислили. То је још један поуздан знак да су наша времена последња, апокалиптична: зло је постало популарно, симпатично, свима доступно, комерцијално.

Наш народ је непријатеља Божијег и људског звао "непоменик", сматрајући да и само име "човекоубице од искони" садржи у себи силу таме.

Наравно, има хеви-металаца (и извођача и публике) који поруке рок-сатанизма   схватају  веома озбиљно  и заиста "продају душу ђаволу".

Судбина и оних првих, "наивних", и ових потоњих, "свесних" не разликује се у суштини: ако не схвате да су тама и пакао у који срљају вечни, ако не окрену лице Богу Живота и Љубави, сами себе осуђују на "плач и шкргут зуба"и бескрајну, стравичну грижу савести и муку, коју Спаситељ назива "црвом неуспављивим".

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа