БЕСЕДА ДВАНАЕСТА НА ПОСЛАНИЦУ КОЛОШАНИМА (4,18)
Поздрав мојом руком, Павловом. Опомињите се мојих окова.
Благодат са вама! Амин.
Овим речима апостол Павле подсећа Колошане да не страхују за њега и тиме завршава посланицу. Он им поручује да иако је он, њихов учитељ, у оковима, његова је душа слободна у благодати. Чак је и његова утамниченост благодат. Чујте шта каже Лука у делима апостолским: А ови онда (апостоли) отидоше из Синедриона радујући се што се удостојише да поднесу срамоту за име његово.[1] Ако муж вољно страда за жену коју воли, са каквом вољом би ми требало да страдамо за Христа? Зато се не жалостите на мужа којег подносите Христа ради. Само се сетите Павлових окова. Они ће вас охрабрити. Јеси ли поносан на своја добра дела? Сети се Павлових окова и видећеш како је неразумно живети у угодностима, док је његов живот стално био изложен опасности. Гајиш ли у срцу самољубље? Сети се Павлове тамнице. Ти си његов ученик и његов војник! Како можеш да живиш у раскоши док ти је друг у оковима? Је ли те икад ико напустио? Опомени се опет Павла у тамници и схватићеш да бити сам не значи бити напуштен. Жудиш ли за скупим оделима и златним накитом? Опомени се Павлових окова и видећеш да су те ствари безвредне, као срамне хаљине блуднице, или као прегршт суве траве. Проводиш ли много времена пред огледалом улепшавајући косу и шминкајући лице, надајући се да ћеш се тако улепшати? Размишљај о Павловој запуштености у тамници и жудећеш за његовом лепотом. Видећеш да је светска лепота у ствари ругоба, и радије ћеш делити ланце са Павлом. Мисли о његовом лицу обливеном сузама. Три године, дан и ноћ, он није престајао да плаче.[2]
Угледајте се на његов плач. Осветлите лице сузама. Плачите због греха; због гнева, неуздржљивости, пијанства. Угледајте се на Павлове сузе и смејаћете се онда сујети овога света. Христос је благословио ове сузе речима: Блажени који плачете сада, јер ћете се насмијати.[3] Ништа није милије од ових суза; оне су драже од сваког смеха. Моли се превасходно за ове сузе. Нека ти срце пати за онима што греше. Подижите синове и кћери тако и плачите за њима ако заблуде. Сетите се речи псалмопевца: Чу Господ плач мој, Господ молитву моју прими.[4]
Опомињите се мојих окова каже Павле. Брак је оков, оков дат од Бога. Зашто онда прослављате свадбе будаласто и непристојно? Зар нисте свесни шта радите? Венчаваш се са женом да бисте рађали децу, да бисте водили миран и одмерен живот, а шта значи она пијанка са свим њеним бестидностима и непристојностима? Можеш да приредиш гозбу својим пријатељима да бисте венчање прославили, то не замерам, али зашто свој удео у томе морају да имају и тако ружне ствари? Камиле и муле се понашају пристојније неголи неки људи на свадбама. Да ли је брак лакрдија? То је тајна, слика нечег тајновитијег. Ако немаш поштовања према браку, поштуј бар оно што он одсликава: Тајна је ово велика, аја говорим о Христу и Цркви.[5] Како можете тако недостојно да прослављате оно што је слика Христа и Цркве? „Па добро, а ко ће да игра?" питаће те. Зашто би ико требало да игра? Једино пагански обреди укључују и плес. Ми наше обреде прослављамо тихо и скромно, са скрушеношћу и пристојношћу. Како је брак тајна? Двоје постају једно, а то није само испразни символ. Они нису слика нечег земаљског, но самог Господа. Како онда можете да правите прославе тако бучне, што душу узбуњује и обесвећује?
Женик и невеста треба да постану једно тело. Видите ли тајанство љубави?! Ако двоје не постану једно , они даље не могу да узрастају, него опадају. Како је велика снага јединства! Промисао Господња у почетку раздели једно тело на два, но тиме је Господ хтео да покаже да они остају једно и после те поделе, тако што им је ускраћено да рађају једно без другога. Видите ли како је брак велика тајна? Од једнога човека, Адама, створио је Еву, а онда их је поново саставио у једно да би њихова деца била од истог изданка. Исто тако, муж и жена нису више двоје, но једно. Ако је он глава, а она тело, како ту може бити двоје? Она је створена од његовог тела; и они су засебно две половине једнога тела. Господ је жену назвао „помоћницом" да би указао на њихову за једницу. Господ много већу част указује заједници мужа и жене, него заједници деце и родитеља. Отац се радује синовљевом или кћерином венчању, јер само тако тело његовог детета постаје потпуно. Иако много новаца троши на свадбу, он то више воли него да је види неудату, лишену свога тела. Немамо ми власти над нама у овом животу.
Како постају (муж и жена) једно тело? Као да добија нешто најдрагоценије, жена са угодношћу прима мужевљево семе, негује га, чува и собом пречишћава. Оно се спаја са њеним саставом, а потом га она враћа у виду детета! Дете је мост који спаја оца и мајку; и тако троје постају једно тело, као што мост спаја два града подељена реком. Овде је тај мост направљен од твари својих родитеља! Као што су глава и тело једно јер их врат спаја, а не раздваја; тако је и са дететом. Зато Писмо не каже Биће двоје једно тело... (Постање 2,24) а то дете.[6]
Ако нема деце, да ли онда остају двоје или постају једно? Својим спајањем они постају једно, мешајући се као уље и мирис.
Знам да моје речи многе од вас збуњују, а разлог вашег стида лежи у вашој развратности. „Брак нека буде у свему частан и постеља брачна у свему чиста",[7] а ви брак обесвећујете вашим изопаченим гозбама. Зашто бисте сте стидели нечега што је часно; и црвенели пред нечим што је чисто? Због тога, хоћу да очистим ваше свадбе; да венчању повратим достојанство и тишину коју јеретици сматрају за зло. Господњи дар се тиме вређа. Он нам је дат од постања, а ми га уништавамо блатом и гнојем. То желим да одагнам својим речима. Слушајте ме зато још мало. Упамтите: не можете се везати за нечистоту, а да при том не удахнете и смрад. Неки кажу да су моје речи непристојне, јер ја говорим о природи брака, која је сама по себи чиста; а не налазе непристојности у свом понашању на свадбама. Сматрајући моје речи непристојним, ви одбацујете Бога који је брак подарио. Да ли да вам кажем како је брак црквена тајна?
Цркву је створио Христос, и Он је ушао у заједницу са њом духовним сједињавањем. Свети Павле каже: Ревнујем за вас Божијом ревношћу, јер вас обручих мужу јединоме, да девојку чисту приведем Христу,[8] јер смо удови тела његова, од меса његова, и костију његових.[9] Размислите о овоме и не односите се према тако великој тајни тако срамотно. Брак је сведочанство (слика) присуства Христовог и докле ћете се напијати на свадбама? Реците ми да ли бисте се ругали слици цара да је видите? Ни помена.
Многи не маре за оно што се дешава на свадбеним гозбама, а то је велики грех. Неред и распусност господаре. Павле каже: Ни срамотне, ни луде речи или шале, што годје непристојно да не излази из уста ваших.[10] Реците ми, шта се, упркос томе, дешава на свадбама? Све то и још много горе, јер рђаве речи прелазе у дела, а они који их чине још добијају похвалу. Грех је постао уметност! И то нам се не дешава случајно, просто смо извежбани у злу и ђаво влада над својом војском. Кад дође пијанство, целомудреност одлази. Где су срамотне речи, ту је и ђаво спреман да дода свој улог. Зар тако прослављате Христову тајну? Позивањем ђавола?
Сада сам сигуран да сам вас увредио. Ви мене исмевате када вас карам, и тврдите да сам превише строг. То је још један доказ ваше нечистоте. Зар се не сећате речи светог Павла: Ако, дакле, једете, ако ли пијете, ако ли што друго чините, све на славу Божију чините.[11]
Шта каже псалмопевац: Служите Господу са страхом и радујте се са трепетом.[12] А ви се понашате непристојно и богохулно, потпуно разуздано. Зар не могу да се споје задовољство и уздржљивост? Волите ли музику? Драже би ми било да волите тишину, али ако већ волите песме, одаберите оне које су поучне и пристојне, а не богохулне и сатанске. Уместо играчица, позовите хор анђела на вашу свадбу. „Али како ћемо их видети?", питаћете. Ако одагнате све остало, Христос ће вам доћи на свадбу, а тамо где је Он, ту су и ангели. Ако га замолите, учиниће за вас веће чудо од онога у Кани Галилејској. Претвориће воду ваших необузданих страсти у вино духовног заједничарења. Но, упамтите: ако дође и затекне музичаре како лармају, Он ће их отерати пре него што учини чудо.[13] Има ли ишта одвратније од ових сатанских зборова? Толика је бука да се ништа не чује, а једино што се може чути је нека бесмислена, срамотна и гадна реч.
Нема ничег угоднијег од врлине; ничег слађег од реда, ничег часнијег од благородности. Они који тако прослављају свадбе, наћи ће право задовољство. Но, сада обрати пажњу на оно што је потребно за такав брак. Прво, тражи мужа који ће ти истински бити муж и заштитник. Не заборави да постављаш главу на тело. Када удајеш ћерку, не гледај колико младожења има новаца, нити од којег је рода, нити какав му је друштвени положај. Све то је неважно. Тражи боље код њега побожност, нежност, мудрост и страх Господњи, ако желиш кћер да усрећиш. Удајом за богатог човека ти је вређаш, а не помажеш. Муж ће је сматрати робињом, јер долази из сиромашније породице. Боље је да се уда за онога који је приближно исто богат колико и она, или још сиромашнијег. Тако ћеш кћер мужу дати, а не продати као слушкињу господару. Ако си задовољан младожењиним врлинама и треба да одредиш дан венчања, помоли се прво Христу да ти Он дође на свадбу, а Господ се неће постидети да дође јер је брак слика Његовог присуства у Цркви. А још боље од овога је да се молиш да ти деца нађу супружнике пуне врлине, а ти своју бригу препусти Господу. Ако ли га овако будеш поштовао, Он ће ти вратити част за част.
Када припремаш свадбу, не жури да од својих суседа позајмиш још неко огледало и не губи време бринући се за одело. Свадба није ни незнабожачки обред, ни позоришна представа. Боље уреди кућу и улепшај је колико можеш, па позови рођаке, суседе и пријатеље. Позови све оне за које знаш да су добри и они ће бити задовољни оним што им пружаш. Немој да унајмљујеш свираче. То је и непотребан и неумесан трошак. Боље позови Христа, а знаш ли како, Кад учинисте једноме од ове најмање браће, каже он мени учинисте.[14]
Не мислите да је непријатно позвати сиромахе Христа ради. Младу немојте украшавати златним накитом, но је одените пристојно. Тако ће од почетка свога брачног живота безмерно сијати. И не правите буку и неред. Кад све припремиш позови младожењу да прими девицу. Води рачуна да не дође до некаквог пијанства на гозби; и труди се да изобилујете у духовној радости. Замисли каква сва добра происходе од овакве свадбе! Већина данашњих свадбених гозби (ако то можемо назвати свадбом, а не позоришном представом), завршава се бедно. Тек што се славље заврши, невестина мајка брине да ли је оно што је позајмила поломљено или изгубљено. Свако задовољство замењује очајањем када после свега види лом у кући. Када је Христос на свадби, ту је и радост, и задовољство, и уздржаност, и пристојност, трезвеност и здрав дух. Сатана доноси узнемиреност, бол, расипност, непристојност, завист и пијанство. Сетимо се тога и уклонимо се од греха да бисмо угодили Господу и убројали се у достојне вечног блага које је обећао онима који га љубе, Њега, човекољубивог Господа Нашег Исуса Христа Коме, заједно са Оцем и Светим Духом приличи свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.
[1] Дап 5,41
[2] Дап. 20,31
[3] Лк 6,21
[4] Пс. 6:8-9
[5] Еф. 5,32
[6] Пост.2,24
[7] Јев.13,4
[8] 2.Кор.11,2
[9] Еф.5,30
[10] Еф 5,4;4,29
[11] 1 Кор. 10,31
[12] Пс. 2,21
[13] Мт. 9,23