"Човек - Звер"

 

"'Човек-звер' је постао свакодневна појава у животу народа - читамо у тумачењу Апокалипсе, начињеном почетком 20. века под благодатним руководством светог праведног оца Јована Кронштатског - На место препотопског права јачег, као поткрепљење ослабелој физичкој снази, дошли су вештина, техника и право експлоатације на утврђен начин кроз обману и за законским основама. Открића за открићима у области културе, у длаку исто као пре потопа, нимало не ублажавају поживотињење нарави. Оне цветају на тлу гордости, егоизма и злобе. Тако је почело откако је 'отпадништво' од Цркве отворило слободан приступ увођењу нових идеја које су створиле реформација и револуција, идеја које терају људску природу према коначном поживотињењу".[1]

О духовном поживотињењу, звероподобности људи више пута се говори у Светом Писму. Овде ћемо навести само нека таква места.

Код апостола Павла се, на пример, реч звер у Посланици Титу примењује на човека да би се указало на његову "зверску" природу (Тит.1,12).

Свети Григорије Нисијски у расправи О човековом устројсшву каже: "Велики Давид, жалећи због јадног човековог стања, оваквим речима оплакује човекову природу: Човек у части неће дуго остати, називајући чашћу једнаку част с анђелима. Зато наставља: Изједначиће се са стоком бесловесном и уподобиће се њој (Пс. 48,13; 48,21)".[2]

Код пророка Данила о цару Навуходоносору, који је умислио да се изједначи са боговима, али се после тога на седам година уподобио бесловесној стоци, речено је: Срце људско одузеће му се и даће му се срце зверско (видети:Дан. 4,12-13 и 29-31). Пророк Јездра, супротстављајући праведнике грешницима, говори о овима да су живели као стока и сматрали се за најгоре звери (ЗЈезд. 8,27-28).

И апостол Петар назива људе који су испуњени безакоњима и гресима бесловесним животињама вођеним природом (2Пт.2,12 ;видети такође:Јд.1,10).

У Делима апостолским приповеда се о следећем виђењу које је имао апостол Петар. С неба се три пута спуштао сасуд који као да је представљао велико плат-но везано за четири угла и глас је заповедао Петру да закоље и једе оне животиње, звери, гмизавце и птице који су се налазили у сасуду. Када је Петар одбијао и говорио да никада неће јести ништа нечисто, глас с неба му је поново рекао: Што је Бог очистио, ти не погани (видети: д. ап. 10,1 и даље).

У житију свештеномученика Корнилија капетана налазимо лако објашњење тог виђења: "Различите нечисте животиње, звери, гмизавци и птице који су се налазили у сасуду означавали су пагане који су по својим ниским земаљским тежњама били слични четвороножним животињама, посматрајући својим умним оком само земљу, не знајући за мисли о небе-ском и не умејући да траже нешто изнад земаљског; по својој свирепости они су били звери, а цо безбожности штетној за душу - отровни гмизавци; по гордој охолости они су личили на птице које високо лете. Било је наређено да се закољу и једу, то јест, оштрим мачем Речи Божије да им се умртве древне паганске животињске похоте и зверске нарави, те да се од тела и душа њихових очишћених крштењем учини жртва жива, благоушдна Бо-1у (Рим. 12,1). Трикратно силажење сасуда значило је трикратно погружење у Светој Тајни Крштења".[3]

Не дајте светиње псима, нити бацајте бисера својих пред свиње - речено је у Еванђељу (Мт.7,6). У пророчком псалму који приказује страдања Спаситељева на крсту постоје овакве речи: Опколи ме мноштво телаца; јаки волови Васански опколише ме. Разјапише на мене уста своја као лав гладан плена који риче... Опколише ме пси многи; чета зликоваца ме опколи; прободоше руке моје и ноге моје; могао бих пребројати све кости своје; а они гледају и од мене начинише призор. Хаљине моје деле међу собом и за одежду моју бацају коцку (Пс. 21,13-14; 17-19).

И у самој Апокалипси се помиње звероликост људи. У завршној глави Откривења речено је да ће ван небеског Јерусалима остати пси и врачари и блудниим и крвници и идолопоклоници и свако који воли и чини лаж (Отк.22,15). Разуме се да се ту не ради о томе да у Царство Небеско неће ући пси (животиње), него псима Реч Божија назива људе који су испуњени греховном нечистотом.

Сама реч звер у грчком језику се употребљава за карактеристику не само агресивности дивљих звери, него и за означавање животињске природе уопште насупрот људској природи. Исто значење речи звер је и у руском језику. У Једнојезичком речнику живог руског језика Владимира Даља читамо: "ЗВЕР - четвороножна животиња, сисар; дивља, свирепа, месождерна и грабљива животиња; понегде, у ужем смислу, вук или медвед - човек сличан звери".


 

[1] Видети: О последњим временима по Откривењу Јована Богослова, Петроград,

[2] Свети Григорије Нисијски, Човек је лик Божји, Москва, 1995, стр. 28-29.

[3] Видети: Житија светих на руском језику изложених према руководству Минеја за читање св. Димитрија Ростовског, књига 1, септембар, издање Ваведењске Оптинске пустиње и Издавачког одељења Московске патријаршије, 1991, стр. 277-278

 

 

 

ПретходнаНазадСледећа