Ритуална проституција

 

Ритуална проституција била је веома раширена у древној Месопотамији. Инана, богиња која претходи вавилонској Иштар, назива се у химнама "проститутком великог бога Ануа". Херодот тврди да је свака Вавилонка морала бар једном у животу да се пода било ком мушкарцу у храму богиње Иштар - и то за новац, који је ту остављан као прилог (ово се сматрало религиозном "дужношћу"). Постојале су три врсте ритуалних проститутки - иштариту (посвећене само боговима), кадишту (племенита рода) и харимту (које су биле и "обичне" и обредне блуднице). Сакрална проституција била је раширена и у древном Египту, повезана са богом Амоном и богињом Баст. Храм Афродите Порне (Блуднице) у Коринту имао је око хиљаду ритуалних проститутки.

Веровало се да сакрална блудница у току полног односа пројављује богињу, и тиме уздиже мушкарца у више стање. (Кад богови хоће да Енкидуа уведу у свет људи и здруже с Гилгамешом, они му шаљу Иштарину жену која с њим ступа у однос, изводећи га из крда дивљих животиња с којима је до тада живео.) Краљ и сакрална проститутка су се у вавилонском обреду дочека Нове године - ритуално спајали, то је легитимисало монарха као гаранцију плодности и просперитета.

У Африци, у Гани, Бенину и Тогоу, жречице Данг-гбија, бога змије, проституисале су се у његово име са следбеницима култа. Двадесетих година XX века племе Ибо из Нигерије дало је триста девица храму своје богиње земље. Оне су имале ритуалне односе с неплодним мушкарцима.

Мушке ритуалне проститутке постојале су у култовима Кибале и Артемиде, као и у халдејским и миђанским култовима против којих грме старозаветни пророци.

У Индији су поједини храмови имали и по 400 ритуалних блудница (девадаси).

Оне су играле свете плесове и пружале своја тела поклоницима. Ове несрећнице су усмераване на своје дужности од детињства, јер су их родитељи посвећивали боговима. Сматране су удатима за богове којима је храм посвећен; односе су имале са брахманима, али и са осталима, осим оних који припадају нечистим кастама. Пошто се сматрала живом теофанијом, девадаси су поклоници прали ноге и јели остатке њене хране као светињу.

Чим се незнабоштво обновило, вратила се и ритуална проституција. У вештичарским култовима на Западу и "мистичком феминизму" обнављају се све идеје које су биле присутне у Вавилону и другим срединама. Очито је да човечанство незадрживо стреми власти антихриста, који ђе бити потомак "девет колена блудничења".