Окултизам и тиранија

Архимандрит Рафаил Карелин

 

У садашње време значајни део политичара и значајних бизнисмена користе услуге астролога и окултиста. Астролошки резимеи и препоруке се штампају у новинама, часописима, шире се преко Интернета.

Плави телевизијски екран је постао платформа за појаву магова и школа за обуку у окултизму и вештичарењу. Астролошки дијаграми продиру у медицинске уџбенике и текстове. Окултизам је почео да изгледа као обичајни феномен, а астрологија – као припадајући начин живота савремене личности. Шта је то? Ослобађање од материјализма или нови облик демонизовања свести?

Ни један Православни цар и владар побожног живота није имао у свом дворцу астрологе или окултисте, али су диктатори и тирани древног и новог света окруживали сбе целом свитом астролога и магова. Постоји информација, да је Симон Маг, маг и астролог, прешавши из Самарије у Рим, постао један од љубимаца Нерона и служио му је својим магијским знањем. Врачевима и астролозима је себе окружио и руски цар Иван Грозни, чија је суровост постала „прича у устима народа“. Овај садиста је чак и у последњи дан свог живота питао магове са циљем да сазна исход његове озбиљне болести и претио им је, да ће их живе спалити, ако се њихова предсказања испоставе лажним.

Окренимо се садашњици. Врх фашистичке партије била је тесно повезана са окултистима и астролозима. Хитлер се користио саветима Кроулија – познатог окултисте, астролога и специјалисте у тибетанској магији.

Пред смрт Кроули је казао. „Хитлер је почео плес, али сам ја компоновао музику.“ Други истакнути нациста, Химлер на пример, по Хитлеровом пример имао је домаће астрологе и изводили су различите сеансе окултизма и спиритизма. Хитлер је повео светски рат, након предсказања окултиста; говорио је: „Сада је време, када нам небо (т.ј. звезде) обећава победу, после ће бити прекасно.“

Посебно поверење Хитлер је имао према тибетанским окултистима. У SS јединицама, налазили су се тибетански инструктори, који су их учили вештини магије и мучења. Тибетанци су били једни од блиских саветника Хитлера. У последњој години рата, уочи слома, Хитлер је наредио да се тибетански окултисти затворе у нацистичким логорима, да би их опет пустио на слободу. Након заузимања Берлина, на улицама разореног града, нашли су више од хиљаду лешева, обучених у униформе немачких официра, без идентификационих знакова. Испитивања су утврдила тибетански тип. Тако се неславно завршило Христово јединство са источњачким окултизмом.

Веома тајанствени однос Стаљина према Месингу – хипнотизеру и предвиђачу будућности, чије је способности хтео да искористи диктатор из Кремља.

У Светом Писму да су хананска племена била осуђена на пропаст, упркос војној надмоћи над Израиљем, јер су разгневили Бога идолопоклонством и врачањем. Мојсије је био само испунитељ проклетства, које су сами себи донели на главу. Када је Израиљ одступио од Бога, према изразу Писма „ходио је за другим боговима“ – показао се немоћним пред суседним племенима, који су га раскинули као вране леш, док се није вратио Богу кроз покајање. Али у Светом Писму се сваки народ и свака душа могу видети. У свом последњем обраћању народу, Мојсије је упозорио људе на опонашање обичаја и нарави паганских племена, а пре свега на идолопоклонство и са њим повезаних демонских обреда. Своју вољу је завршио речима: „Данас сам пред тебе изнео живот и смрт. Изабери живот да би био жив ти и деца твоја.“

У другој половини 19. и почетком 20. века у Руском Царству биле су одређене две антихришћанске струје: материјализам и окултизам. Ако је врх материјалистичких студија био у 19. веку, онда је као реакција на ту философску баналсност, простекао општи ентузијазам међу интелигенцијом за окултизам, астрологију, хиромантију, тибетанску и индијску магију и слично.

Литература и искуство пререволуционарне Русије било је прникнуто црним зрацима демонске апокалипсе. Књиге Папијуса, Рамачакрија, Блавацке, Вивекананде, разлиита руковођења за магију, били су обавезна својина познатих библиотека. Међу спиритистима били су такви познати делатници, као хемичар Батлеров и философ Владимир Соловјев.

Тајним демонским друштвима су припадали такви истакнути представници ствараачке интелигенције попут Врубеља и Скријабина. Значајни део песника и писаца били су чланови демонских заједница.

Диктатор ада – сатана, припремио је своју владавину на земљи кроз диктаторске револуције. Окотобарска Револуција била је само фитиљ за паљење, који су принели бурету, напуњеном експлозивом. Експлозија се догодила: два царства, Русија и Немачка, била су уништена, а на њиховим рушевинама подигле су се две тираније, које су историју 20. века начиниле најужаснијим од свих раздобља. Изгледало је даје Русија заустављена сатабском руком, одакле су из сваког града, из сваког насеља, тели потоци крви, а та рука је стезала све чвршће и чвршће.

Историја се понавља. На једва обновљену Цркву у Православним земљама обрушује се окултни удар. Демонске секте наново оживљавају, вештичарење се сматра за престижну вештину. Ако је на крају 19. и почетком 20. века окултизам захватао претежно интелигенцију, онда сада, због медија прдире у све слојеве народа, да чак и сам народ постаје огромно безлична, медијумска гомила. Тај процес јенузео глобалне облике: обихвато је пет континената.

Сатана – лажов и човекоубица; он чека крв и треба хекатомбе. Будући фасциниран окултизмом у разлиитим облицима, од слађаних сентимента Мадам Рерих до „сатанске цркве“, која позива на уништење свих Хришћана, људи сами потписују  споразум са сатаном о продаји својих душа.

Окрећући се од Хришћанства, као да се окрећу од Јерусалима ка Тибету, људи припремају одмазду сами себи: захваљујући окутлизму и магији, расте, попут смртоносног корова, будућа тиранија, која ће опет бацити свет у мрак безумља и море крви.

 

 

 

^